Hrvatski novinar i autor kultne emisije „Na rubu znanosti“ Krešimir Mišak popularnost među gledaocima širom Balkana stekao je uočavanjem i razotkrivanjem različitih društvenih i naučnih fenomena, često nevidljivih običnim ljudima.
Na večerašnjem predavanju u beogradskom Domu omladine govoriće o različitim načinima manipulacije ljudima i skrivanju i falsifikovanju naučnih činjenica zarad ostvarivanja finansijske i političke nadmoći.
Sa popularnim voditeljem, rok muzičarom i piscem romana naučne fantastike imali smo priliku da ekskluzivno razgovaramo o temama koje su na takozvanoj drugoj strani verovatnog.
Kakve se sve istine mogu otkriti na rubu znanosti i šta je potrebno da bi se te istine videle?
— Presudan je faktor vremena i razdoblja u kojem se sve to zbivalo jer nije svako vreme informacijski i na bilo koji drugi način spremno za sve. Recimo, pre petnaestak godina kada je emisija počela, bavila se misterijama, 2002. godine je svet izgledao potpuno drugačije, još nije bilo nekih ideja koje su danas već prodrle u mejnstrim, o zakulisnim zbivanjima bez obzira do kojeg nivoa ko tumači svet i kako se te stvari etiketiraju. Krenulo je sa atlantidama, NLO-ima, a onda su se počele grupisati anomalije koje su nametnule pitanje da li se nešto drugo skriva iza platna i vremenom su se teme približile svetu ili se svet približio njima i neke teme koje su bile čudne počele su se približavati interpretacijama sveta. Istovremeno su se pojavili i autori koji su prikazivali način kako se ukrupnjuje moć, način društvenog inženjeringa i programiranja. Nekim starim receptima danas se pridružila i tehnologija.
I na koji način se to sve interpretiralo, kako se zamagljivala istina?
— Najčešće kao teorija zavere koja je i nastala u svrhu sakrivanja informacija. Nastala je zapravo nakon ubistva Kenedija, kad je trebalo objasniti kako metak ide napred-nazad. I taj pojam je vremenom postao univerzalan za sve što je u odmaku od interpretacije stvarnosti koja se uobičajeno nudi. I taj društveni inženjering je danas postao puno agresivniji i vidljiviji. I svi vide da to nije smer koji im se dopada jer u njemu nije naglasak na humanim vrednostima i empatiji, već na sistemu koji je podeljen u dve kaste, u kojem su bogati još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Tvrdite da je danas sve pod kontrolom trustova mozgova?
— Sve je pod kontrolom određenih tink tenkova. Trustovi umova zaduženi su za razne stvari i mi možemo da pratimo tu piramidu moći koja kreće izvan država. Imamo te agencije koje svi znaju i koje prepoznajemo kao izraz neoliberalizma, MMF, Svetska banka, UN.. Iznad njih su veća za spoljne poslove, oficijalne organizacije iza kojih uglavnom stoje Amerika, Britanija i Evropska unija. A iznad njih su udruženja poput Trilateralne komisije, „bilderberzi“ za koje znaš da postoje, ali ne znaš šta se zapravo tamo zbiva. Skupine trustova umova pletu mrežu i ostvaruju neki svoj interes. Oni upravljaju određenim stvarima i produciraju trendove budućnosti.
Vi ste poznati kritičar EU. Koliko taj projekat prema Vašem mišljenju igra ulogu u uspostavljanju globalne, totalne kontrole?
— To je divovski korporacijski sklop, koji je nekada opisivan i kao ekonomska strana fašizma. EU je deo jednog šireg plana, stvaranja nekoliko divovskih država na svetu koje će se kasnije spojiti. Iako je taj projekat predstavljen kao zona slobodne trgovine. Još je Žan Mone, osnivač EU rekao da države treba voditi ka stvaranju zajedničke države, ali tako da one to ne primete, pa se tako svaki korak opravdava ekonomskim pitanjima. I onda se nađete u nekoj državi koja kao prvo nema nikakve veze sa demokratijom. Imate Evropski parlament koji ne donosi nikakve odluke i ne bira vladu. I ona zapravo podseća na stari Sovjetski Savez. I deluje veoma negativno na ekonomiju svojih zemalja zato što promoviše mere štednje, a svi znamo šta je štednja. Štednja je umiranje i smrt. Potrebno je graditi i širiti se, a ne stiskati se. Novac je ekonomski krvotok društva i kad svi počnu da štede krvotok počne da slabi. I nije u pitanju količina novca, već da li su ljudi smeli i odvažni, imaju li veru u budućnost. Istovremeno EU preuzima vlast nad monetarnim sistemima.
Šta je konačni cilj tog korporativnog delovanja?
— I Evropska unija i divovske zemlje pokušavaju da se spoje u jednu, ali nikada neće do kraja, jer, kao kod Orvela, potrebno je da imate dve-tri koje međusobno ratuju. I ključni element tih korporativnih delovanja je uništavanje ljudskog duha. Uvode se trendovi koji deluju krajnje sputavajuće za ljude. I neki od njih naizgled nemaju veze sa EU, ali imaju veze sa generalnim duhom. I tako se jednog jutra probudite i vidite da vam je grad pun kamera, ili shvatite da više ne možete imati papirni novac u džepu i da ne možete ni minimalno da upravljate vlastitim kamatnim stopama ili sopstvenom ekonomijom. I ta količina pravila koja uređuju gotovo svaki segment života uzrokuju važan psihološki element. Čovek odjednom sam sebe počinje da cenzuriše, više ne zna šta sme, a šta ne sme jer je sputan pravilima.
Večeras u Domu omladine držite predavanje „Svetla na nebu“. Šta ćete prezentovati beogradskoj publici i koliko je ona, prema Vašem mišljenju, prijemčiva za sadržaje koje nudite?
— Mislim da su danas svi ljudi prijemčivi za te sadržaje. Jer koga oni zanimaju nešto je već pomalo i uočio. Verovatno ćemo pričati i o stvarima o kojima smo mi danas razgovarali. Ali sa tih tačaka možete ići u razne smerove. U smeru transhumanizma, paleokontakata, možete ići u smeru prošlosti i zapitati se zašto su ljudi odjednom počeli da ratuju, zašto je pšenica odjednom ušla u ljudsku ishranu, a nikad nije bila tamo i jer nema genetskog pretka, šta se dogodilo sa ljudima, pa se uvela institucija hrama i da li je inženjering dublji nego što mislimo. To su uglavnom teme koje se bolje podnose ako se upali mašta.
