Prva zvanična poseta Ramuša Haradinaja Briselu, otkad je izabran na mesto premijera Kosova, pokazala je da puko oblačenje premijerskog odela sa sobom ne nosi i set diplomatskih veština neophodnih za obavljanje ove funkcije.
Ovu poruku su, po svoj prilici, shvatili kako Haradinaj, čovek za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog ratnih zločina, tako i zvaničnici EU koji podržavaju nezavisnost Kosova i njegove političare — bivše članove OVK.
Naime, kako mediji navode, Haradinaj je na sastanku Saveta o stabilizaciji i pridruživanju samoproglašenog Kosova Evropskoj uniji žestoko uvredio visoku predstavnicu navodnim insistiranjem na većem učešću SAD u dijalogu Beograda i Prištine, do te mere da je Federika Mogerini napustila sastanak.
Iako je portparolka EK Maja Kocijančić demantovala da je Mogerinijeva izašla sa sastanka, činjenica je da je izostala zajednička konferencija za novinare Haradinaja i Mogerinijeve, koja je u ovakvim prilikama uobičajena, kao i da je Haradinaj kasnije otkazao planirane izjave u Briselu. To ukazuje da je do kurcšlusa na relaciji Brisel—Priština ipak došlo.
Politikolog Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka, za Sputnjik kaže da, otkako je pitanje Kosova prebačeno iz UN pod okrilje Evropske unije, Brisel ima jasnu želju da pokaže kako može sam da sredi probleme u svom dvorištu, odnosno na Balkanu.
„Nije nikakva novost da je diplomatija SAD posredno bila uključena u pregovore između Beograda i Prištine, ali ako je sada Haradinajev zahtev značio direktno učešće predstavnika Vašingtona, to je svakako i na ličnom planu moglo da uvredi Federiku Mogerini. Budući da se bliži kraj mandata, Mogerinijeva namerava da zvaničnim, obavezujućim sporazumom između Beograda i Prištine sledeće godine ozvaniči veliki uspeh Evropske unije u rešavanju ovog višedecenijskog problema. Zato bi bilo kakvo zvanično učešće četvrte strane narušilo osnovnu ideju da je Evropska unija sposobna da sama postigne sporazum između Beograda i Prištine“, ocenjuje Surlić.
Kako kaže, reakcija Haradinaja svakako jeste začuđujuća, tim pre što su izostala zvanična saopštenja i njegov utisak o sastancima u Briselu.
„Diplomatski skandal, ukoliko bi uslovno mogli tako da ga nazovemo, ubrzo je bio utišan diplomatskim tonom Maje Kocijančić, koja je rekla da je u pitanju poštovanje rasporeda i da su SAD i dosad posredno doprinosile dijalogu. Dakle, ostaje pitanje da li je ovde reč o stvarnom sukobu, ali svakako da je Haradinaj predstavio određene teme koje se Briselu nisu toliko dopale“, objašnjava Surlić.
I Milovan Drecun, poslanik u srpskom parlamentu, smatra da je otkazivanje konferencije za novinare Mogerinijeve i Haradinaja znak da sastanak nije bio uspešan, ili bar ne u onoj meri u kojoj se to očekivalo.
„Čini mi se da se radi o pokušaju Prištine da jednom kampanjom pritiska više uključe SAD u proces normalizacije odnosa, mada ne znam gde će više od ovoga. Brisel je na to reagovao jer takav zahtev praktično omalovažava i samu EU i gospođu Mogerini, i doprinos koji oni daju procesu normalizacije odnosa“, kaže Drecun za Sputnjik.
Prema njegovom mišljenju, Mogerinijeva je u minulom periodu pokušavala da proces normalizacije vodi na nepristrasan način, što Prištini evidentno ne odgovara.
„Oni žele da se Brisel ponaša jednostrano i da uvek njima drži stranu. Zato sada pokušavaju, možda i u dogovoru sa američkom diplomatijom, da nekako promene taj format i da SAD imaju veću ili čak i vodeću ulogu, što verujem da ne bi bilo prihvatljivo za našu stranu. Mislim da ćemo u narednom periodu imati dosta tih politički potpuno nesmotrenih i neprihvatljivih poteza Prištine, koja pokušava na sve načine, pa i preko zatezanja odnosa sa Briselom, da dobije na vremenu i spreči formiranje ZSO“, napominje Drecun.
Kada je reč o diplomatskom „umeću“ koje je Haradinaj pokazao u prvoj zvaničnoj poseti Briselu, Drecun veruje da će negativna slika ovog susreta verovatno ostati veoma upečatljiva i kod visoke predstavnice EU i kod ostalih briselskih zvaničnika.
„Verujem da je Mogerinijeva iz susreta sa Haradinajem uvidela da se radi o jednom neodgovornom i nedoslednom političaru, čoveku koji nije predvidljiv, koji je konfliktan i nije spreman na iskren dijalog i kompromis“, smatra Drecun.
Na pitanje da li je incident u Briselu možda samo „dimna zavesa“ za Srbiju i skretanje pažnje sa činjenice da Beograd očekuje od EU da na Prištinu izvrši pritisak kada je u pitanju formiranje ZSO, Stefan Surlić kaže da je činjenica je da je formiranje ZSO jedina neispunjena obaveza iz Briselskog sporazuma, i da je to jasan i čvrst argument na strani Beograda.
„Zato na agendi Brisela jeste upravo pritisak kako bi se ZSO formirala. Sa druge strane, Haradinaj ima politički problem na unutrašnjem planu — kako da opravda formiranje te zajednice kada je u predizbornoj kampanji bio jedan od najvećih protivnika davanja već autonomije Srbima. Stoga sada lopta jeste na strani Brisela, ali i Vašingtona, da postignu što veći pritisak i ubede Haradinaja da u najkraćem mogućem roku formira ZSO, jer je ona uslov da bi moglo da dođe do nekog sveobuhvatnog sporazuma koji Brisel priželjkuje u toku naredne godine“, zaključuje Surlić za Sputnjik.
