Darmanović je takođe rekao da je dok je slučaj „državni udar“ bio u istrazi, Crna Gora dobila „značajnu pomoć i podatke od prijatelja iz Srbije i više NATO zemalja“.
„Što se nas tiče tu nema sumnje u to šta se zbivalo“, rekao je Darmanović koji je takođe optužio Rusiju za „opstrukciju pravde“ zbog odluke Moskve da uzme pod zaštitu svoje državljane Šišmakova i Popova.
„Prvo su izvučeni iz Beograda, a našem tužiocu nije dozvoljen pristup da ih u Moskvi ispita uz prisustvo ruskog tužilaštva. Opstrukcija pravde postoji na značajnom nivou“, tvrdi Darmanović.
Pitanje „opstrukcije pravde“ možda bi ipak prevashodno trebalo da ozbiljnije zabrine crnogorske građane, jer, sudeći prema izjavama ministra Darmanovića, vlast u Crnoj Gori je očigledno već presudila u procesu za „državni udar“, pa će izgleda presuda u sudskom postupku biti samo formalnost.
Komentarišući očigledni nastavak politike antagonozma zvanične Podgorice prema Moskvi, urednik portala „IN4S“ Gojko Raičević za Sputnjik kaže da crnogorska politika i diplomatija, nažalost, u poslednje vrijeme „ispoljavaju ne samo nediplomatske manire prema Ruskoj Federaciji, već i otvorenu mržnju“.
„Crnogorsko dječje kuraženje, skrivajući se iza navodne zaštite koju donosi članstvo u NATO-u, svojstveno je samo najgorim izdancima koje je izrodila Crna Gora. Istina, ranije se crnogorski vrh, u namjeri da se dodvori svojim zapadnim mentorima, neprijateljski odnosio prema Rusiji i njenim zvaničnicima preko ad hok organizovanih mreža i organizacija. Sada već imamo situaciju da glavni specijalni tužilac na najprimitivniji način psuje ministre Šojgua i Lavrova u toku montirane afere zvane ’državni udar‘, a ministar Darmanović optužuje Rusiju da štiti trojicu optuženih u toj montiranoj aferi“, kaže Raičević.
Govoreći o razmerama antiruske histerije koja trese crnogorski državni vrh, Raičević podsjeća i na izjave premijera Duška Markovića, koji je objašnjavao da je crnogorsko članstvo u NATO-u zapravo „odgovor na destrukciju Rusije koja ima za cilj da ugrozi demokratiju i politički sistem“, dok je, kako kaže, i „Milo Đukanović u kontinuitetu napadao zvaničnu rusku politiku optužujući Kremlj da se miješa u unutrašnje stvari Crne Gore i da ruskim novcem pomaže opoziciju“.
„Ovakve uvrede i optužbe ne iznenađuju kad dolaze sa druge strane Atlantika, ali kad ih upućuju dva čelna čovjeka partije DPS-a koja je svojevremeno imala specijalne odnose sa vladajućom partijom u Rusiji, onda to i te kako čudi“, zaključuje Raičević.
