„Sargsjan je spreman da sedi na dve stolice — u Evroazijskom savezu i EU, da dobija ekonomsku, finansijsku i čak vojnu pomoć i Moskve i Brisela, što nije uspelo još nijednom lideru na postsovjetskom prostoru“, piše ruska „Gazeta“.
Analitičari, međutim, smatraju da je Jermenija prinuđena da sedi na dve stolice, jer se zemlja nalazi u teškom položaju.
„Zemlja se nalazi u veoma teškim spoljnopolitičkim uslovima, ima dve zatvorene granice — sa Turskom, koja se solidariše sa Azerbejdžanom po pitanju Nagorno-Karabaha, a takođe i sa Azerbejdžanom. Da bi izašla iz te izolacije, Jermenija je prinuđena da vodi višesmernu politiku. To se ne tiče samo Rusije i EU nego, naprimer, i Irana, sa kojim Jerevan takođe uspostavlja saradnju. Pa, i sami Jermeni govore: ’Rusi nas smatraju za prozapadne, a zapadnjaci — za proruske‘“, kaže za Sputnjik Konstantin Tasic, naučni saradnik sektora za kavkaske studije Ruskog instituta strateška istraživanja.
Očekuje se da će Jerevan na predstojećem samitu „Istočnog partnerstva“, 24. novembra u Briselu, potpisati novi pravni dokument — „Sporazum o sveobuhvatnom i proširenom partnerstvu“ sa EU.
Podsetimo, projekat „Istočno partnerstvo“, iniciran od strane Evropske unije, objedinjuje Azerbejdžan, Jermeniju, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu i ima za cilj prilagođavanje bivših sovjetskih republika, njihove političke strukture i ekonomije za priključivanje EU.
Jermenija je još 2013. godine planirala da potpiše sporazum sa EU o asocijaciji i stvaranju zone slobodne trgovine. Potpisivanje takvog dokumenta je prvi korak ka pridruživanju EU. Zemlja koja je u zoni slobodne trgovine dobija carinske olakšice i prima grantove.
Jerevan je već dobio desetine miliona dolara u okviru programa „Istočnog partnerstva“, a mala Jermenija je, kako tvrde ruski mediji, u okviru ovog programa čak postala jedan od najvećih primalaca sredstava po glavi stanovnika.
Međutim, Sargsjan se (ne)očekivano okrenuo prema Evroazijskoj ekonomskoj uniji, a početkom januara 2015. godine Jermenija je ušla u tu uniju.
Brojne olakšice i povlastice koje su tada obećane Jerevanu pale su na Rusiju, kao najvećeg igrača i Evroazijskom savezu. Naprimer, samo prošle godine Jerevan je dobio od Moskve 200 miliona dolara za nabavku proizvoda vojne namene i još 40 miliona dolara kredita po povoljnim uslovima od Evroazijske banke razvoja.
Analitičari navode da je finansijska pomoć EU skromnija i da su „male šanse“ da će Brisel biti izdašniji od Moskve po tom pitanju.
„Male su šanse. Na Kavkazu ima država, koje su potpisale sa EU Sporazum o asocijaciji i stvaranju zone slobodne trgovine, ali mi ne vidimo da postoji drastično povećanje investicija ili trgovine sa Zapadom. Primer je Gruzija. I evropski eksperti ukazuju na to da će efekat tog sporazuma biti vidljiv tek u daljoj budućnosti, ali da bi do toga došlo proizvodi tih kavkaskih zemalja moraju da odgovaraju visokim evropskim standardima. Dakle, samo ako se ispune ti uslovi te zemlje će moći da povećaju isporuku robe na tržište EU i trećih zemalja. Ali, to je neka daleka budućnost, a sada Rusija igra ključnu ulogu u investicijama i u trgovini u Jermeniji, i takva situacija će se do daljnjeg nastaviti“, smatra Tasic.
Jermenski politikolog Vigen Akopjan je uveren da potpisivanje Sporazuma o partnerstvu sa EU neće pokvariti odnose Moskve i Jerevana.
„Jermenija već 20 godina vodi politiku, kako je kod nas zovu, „komplementarnosti“, i to čini vrlo uspešno. Potpisivanje sporazuma sa EU neće doneti nikakve probleme u odnose sa Rusijom, jer za Jerevan ostaju prioritetne obaveze potpisane prilikom pristupanja u Evroazijsku ekonomsku uniju. Siguran sam da su sve tačke sporazuma sa EU još u početnoj fazi dogovorene sa Moskvom. Podsetiću da je 2013. Jermenija bila na pragu potpisivanja ozbiljnog sporazuma sa EU o pridruživanju i stabilizaciji, sličnom onom koji su potpisale Ukrajina, Gruzija i Moldavija, ali je Jermenija promenila mišljenje i neočekivano za mnoge objavila da ulazi u Evroazijski savez. Od tada nikakvih problema nije bilo sa sedenjem na dve stolice i ne očekuju se“, smatra Akopjan.
Među političarima i analitičarima postoji i mišljenje da bi Jermenija mogla da postane most, koji će povezivati EU sa Rusijom i drugim zemljama Evroazijskog ekonomskog saveza, a takođe i da bi mogla da doprinese otopljavanju odnosa između Brisela i Moskve.
„Mora se uzeti u obzir činjenica da Jermenija nije jedina zemlja koja, kao član Evroazijske unije, razvija intenzivnu saradnju sa EU. Još prošle godine Kazahstan je potpisao po sadržaju sličan dokument. Jermenija poslednjih godina pokušava da bude most, ne samo u regionu, naprimer, između Irana i Evroazijske unije, već i između različitih međunarodnih organizacija i institucija. Odnosi između Rusije i EU nisu najbolji, a Jermenija može da pokuša da pomogne da strane pronađu tačku dodira“, zaključio je Akopjan.
Mediji ukazuju i na to da bi partnerstvo Jermenije sa EU moglo da pogorša situaciju između ODKB-a i NATO. Kako objašnjavaju, u slučaju pooštravanja situacije i intezivnijih borbi između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha Rusija će biti obavezna da učestvuje u rešavanju konflikta u okviru ODKB-a.
Jermenija je članica ODKB-a, a Azerbejdžan i njegov „stariji brat“ Turska (članica NATO-a), radije sarađuju sa Severnoatlantskim savezom.
Međutim, analitičari smatraju da partnerstvo sa EU neće zbližiti Jermeniju sa NATO alijansom.
„Kao prvo, u Jermeniji su instalirani raketni sistemi ’Iskanderi‘, koje su Jermeni kupili na kredit, i tamo se nalazi ruska vojna baza. Osim toga, ’Istočno partnerstvo‘ ne podrazumeva obaveze u oblasti bezbednosti. Jedino što mogu da urade Evropljani je da pomognu u rešavanju konflikta na Kabarahu, ali su te metode više vezane sa aktivizacijom civilnog društva, i do sad na Kavkazu nisu uspeli ništa da normalizuju. Jermenija neće u NATO, iako u toj zemlji odavno rade NATO-lobisti, postoji i informacioni centar NATO-a, ali svejedno nivo njihovih odnosa sa Severnoatlantskim savezom je daleko manji nego sa ODKB-om. Osim toga, Rusija pruža Jermeniji različite vrste pomoći, i uz to isporučuje oružje po povoljnijim cenama. Ne treba zaboraviti i da je Turska članica NATO-a, tako da Jermenija u svakom slučaju ne bi hrlila ka Alijansi. To jest, u ovom trenutku NATO ne može ponudi Jerevanu to što može da im ponudi Rusija“, zaključio je Tasic.
