Kongresu SAD na razmatranje je podnet „O minimalizaciji ruskog mešanja i ograničavanja ruske obaveštajne delatnosti“.
„Zakon o minimalizaciji ruskog mešanja i ograničavanja ruske obaveštajne delatnosti (Keeping Russian Entanglements Minimal and Limiting Intelligence Networks (KREMLIN) Act) predviđa da direktor Nacionalne obaveštajne službe pripremni izveštaj o mogućim namerama i političkim zadacima Vladimira Putina i njegovog režima u pozadini nedavnih pokušaja mešanja u izbore u celom nizu država“, navodi se na sajtu kongresmena.
Prema zamisli američkog zakonodavca, novi izveštaj NSA treba da dopuni već započetu istragu o navodnim upadima u servere Demokratske stranke tokom predsedničkih izbora. Početkom novembra američki mediji preneli su reči kongresmena Bena Kardina da Komitet Senata za strane poslove vodi istragu o „zlonamernom uticaju Rusije u svetu“, koja uključuje proučavanje „ruskog mešanja“ u evropske izbore.
Takođe, novi zakon će postaviti zadatak da se odredi kojim „ciljevima služe nedavni ruski sajber napadi protiv demokratskih država NATO-a i istočne Evrope“. Sam kongresmen je ubeđen da su takozvane diverzije od strane Rusije „nesumnjive“ i zato je američkoj obaveštajnoj službi ostalo samo da objasni koji su ciljevi Kremlja.
„Nedavne diverzije prema američkom političkom sistemu i našim saveznicima od strane Rusije su nesumnjive. Osim istrage o toj delatnosti, potrebno je analizirati potencijalne ciljeve Kremlja za koje mogu poslužiti ovakve specijalne operacije protiv demokratskih institucija“, smatra inicijator zakona Radža Krišnamurti.
RT, „sabotaža“, „ruski hakeri“
Kongresmen navodi niz slučajeva „sabotaže“ Rusije. Demokrata ukazuje da je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD u septembru ove godine objavilo saopštenje o sajber napadima „ruskih hakera“ protiv 21 američke države tokom američkih predsedničkih izbora. Kako je utvrdilo Ministarstvo, „ljudi, povezani sa ruskim vlastima“, pokušali su da napadnu registrovane fajlove američkih birača u tim državama.
Međutim, jedan broj američkih zvaničnika tvrdi da su napadi na kompjuterske sisteme zabeleženi samo u nekoliko država, ali da nisu pronađeni nikakvi dokazi da su ciljevi tih sajber napada bile mašine za glasanje.
Na sajtu autora zakona se navodi da sabotaža američkih izbora nije ni prvi ni poslednji pokušaj mešanja u unutrašnje stvari država-članica NATO-a.
Američki kongresmen je izjavio je Rusija nije umešana samo u izbore u SAD, već i da je pokušala da utiče i na izbore u Ukrajini 2004. i 2014. godine, pokušavši da zarazi servere Centralne izborne komisije Ukrajine.
Rusija je više puta negirala optužbe za mešanje u američke izbore.
