To znači da će se od stranih medija u Rusiji tražiti da učine isto ono na šta su u SAD bili primorani navedeni ruski mediji — da se, za početak, zvanično registruju kao strani agenti. A, dalja procedura će biti, u većoj ili manjoj meri, ista kao u SAD.
Odluku o tome ko je strani agent a ko ne donosiće Ministarstvo pravde Ruske Federacije, a takođe će određivati i druge konkretne mere.
„Radi se o mogućnosti da izvršna vlast donosi recipročne odluke prema onim zemljama u kojima se ograničavaju rad i sloboda govora ruskih novinara“, rekao je potpredsednik parlamenta Petar Tolstoj.
Ruski zvaničnici ističu da je usvajanje nacrta zakona nametnuta odluka, koja neće uticati na slobodu govora.
Amandman je usvojen na zakon o vansudskom blokiranju sajtova organizacija koje su zabranjene u Rusiji.
Nacrt zakona izglasan je gotovo jednoglasno, a da bi stupio na snagu potrebno je da ga odobri Savet Federacije i potpiše ruski predsednik.
On predstavlja izmenu postojećeg zakona iz 2012. godine koji se dosad odnosio samo na nevladine organizacije.
„Ako je medij prepoznat kao agent, onda će on raditi na isti način kao što rade NVO strani agenti“, naglasio je Tolstoj.
Ko bi mogao da se nađe na udaru novog zakona
Etiketu „stranog agenta“ mogu da dobiju mediji registrovani u inostranstvu ili oni koji dobijaju novac od stranih državnih organa ili kompanija, ili ruskih kompanija sa stranim finansiranjem, bez obzira na njihovu organizacionu i pravnu formu.
Kako je ranije objavljeno, na udaru novog ruskog zakona neće biti dopisništva, strani dopisnici koji rade na teritoriji Ruske Federacije, koji su dobili akreditaciju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Novi zakon se, kako je precizirano, neće odnositi na ruske medije, uključujući i one koje imaju udeo stranog kapitala (do 20 odsto).
Nacrt zakona je, objašnjavaju analitičari, prvenstveno uperen na američke medije, ali može da obuhvati i druge u slučaju „neprijateljskih dejstava“.
Zvaničan spisak stranih medija koji bi mogli da potpadnu pod novi zakon nije objavljen, ali su ruski zvaničnici ranije pominjali „Slobodnu Evropu“, „Glas Amerike“, Si-En-En i „Dojče vele“. Međutim, zamenik predsednika „Jedinstvene Rusije“ Andrej Isajev izrazio je nadu da se nemački mediji neće naći na udaru novog zakona.
Šta čeka medije — strane agente
Nakon dobijanja statusa „stranog agenta“, mediji će imati ograničenja i obaveze koje ima niz neprofitnih organizacija — stranih agenata.
Ti mediji biće obavezni da uz svoje materijale — moguće i na društvenim mrežama — objave status „strani agent“, kao i da prijavljuju svoje aktivnosti. Osim toga, kao i neprofitne organizacije, mediji — strani agenti će biti u obavezi i da kvartalno podnose finansijske izveštaje Ministarstvu pravde, a ukoliko se na to ogluše, izgubiće pravo na rad na teritoriji Rusije. Ruska štampa podseća da su upravo tako postupili i sa ruskim medijima u SAD.
Druge obaveze medija — stranih agenata odrediće Ministarstvo pravde.
Pojedini eksperti ukazuju na to da rusko zakonodavstvo za neispunjavanje obaveza predviđa samo novčane kazne do 300.000 rubalja (oko 4.200 evra) i do dve godine zatvora za ponovljene prekršaje, dok je američko zakonodavstvo rukovodstvu RT pretilo kaznama i do pet godina zatvora.
„Pod pretnjom hapšenja uredništva i oduzimanja imovine, kanal RT su primorali da se u SAD registruje kao strani agent. To je nečuven korak“, ocenio je američki novinar Maks Blumental, a prenose ruski mediji.
S druge strane, prema ruskom zakonu o neprofitnim organizacijama, strani agenti nemaju prava da u bilo kakvoj formi učestvuju na političkim izborima, ali po svemu sudeći to pravilo neće važiti za medije.
Predsednik Komiteta za informacionu politiku Državne dume Leonid Levin pojasnio je da niko neće sprečiti strane medije da izveštavaju sa izbora u Rusiji. Prema njegovim rečima, izborni proces u Rusiji mora biti maksimalno otvoren.
„Ne mislim da će strani mediji u Rusiji masovno dobijati status ’stranih agenata‘. Osim toga, medijima je danas, u epohi interneta i društvenih mreža, nevažno da li je on strani agent ili nije, kada informacije može da plasira sa bilo koje tačke sveta. Određene probleme zbog novog amandmana mogu da imaju ’Glas Amerike‘ i radio-stanice poput ’Slobodne Evrope‘, ali te redakcije neće zatvarati i niko ne planira da im oduzima akreditacije“, smatra Vjačeslav Smirnov, direktor naučno-istraživačkog Instituta za političku sociologiju.
Međutim, nameće se pitanje pod kojim uslovima će mediji etiketirani kao strani agenti moći da rade, da li će, na primer, moći da se akredituju za izveštavanje iz Državne dume ili sa Putinove konferencije za štampu.
„Ne isključujem da će se akreditacija za neke događaje odvijati po nešto složenijim, strožim procedurama, a moguće da nekim događajima neće imati pristupa. Ovo su, naravno, moje pretpostavke. Zasad se zna da će sajtovi tih medija morati da sadrže oznaku da se radi o stranim agentima. Ali ruski čitaoci već znaju ko je strani agent, tako da tu ne vidim problem“, dodao je Smirnov.
Podsetimo, ove mere su usledile kao odgovor na to što je ruska televizija RT registrovana u američkom Ministarstvu pravde kao strani agent pod pritiskom Vlade SAD. Reč je o surovom Zakonu o stranim agentima iz 1938. godine, koji je u SAD usvojen uoči Drugog svetskog rata kako bi se zemlja zaštitila od nacističke propagande.
