Tok procesa, kaže Knežević za Sputnjik, potvrđuje i ono što je Demokratski front tvrdio od samog starta — da je specijalni državni tužilac Milivoje Katnić koristio fiktivna prezimena i fiktivne ljude za fabrikovanje optužnice, a sve uz nesumnjivu pomoć zapadnih obavještajnih službi.
Nakon što je Demokratski front objavio pismo šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova upućeno predsjedniku partije „Rodina“ Alekseju Žuravljovu, u kojem se konstatuje da je državni udar u Crnoj Gori bio „montiran“ slučaj i „politička narudžbina“, očigledno se osjetilo prozvanim i Specijalno državno tužilaštvo, koje je ekspresno izdalo saopštenje da je optužnica, ipak, zasnovana na „materijalnim i personalnim dokazima“.
Knežević, koji je i sam jedan od optuženih u aferi „državni udar“, podsjeća da je reakcije od strane zvaničnih organa Ruske Federacije o ovom pitanju bilo i ranije, ali da je saopštenje ministra Lavrova jedna od „najdirektnijih reakcija“, u kojoj se jasno kaže da „Šišmakov i Vladimir Popov, koji slove za prvooptužene u takozvanom državnom udaru, uopšte nisu zadržavani ili hapšeni na teritoriji bilo koje evropske države“.
„To baca novu sumnju na motive specijalnog državnog tužioca u ovoj konstruisanoj političkoj optužnici, jer po podacima i spisima dokaza koje mi imamo, nalazi se da je Širokov Eduard jedino lice koje je boravilo u Srbiji, a ne postoje nikakvi podaci za prvooptuženog Šišmakova, što će reći da je specijalni tužilac Milivoje Katnić u nedostatku dokaza želio da od jednog lica da napravi i Širokova i Šišmakova, i da ih po potrebi koristi kako bi mogao da fabrikuje sopstvene dokaze“, kaže Knežević.
Naš sagovornik takođe podsjeća da takozvani svjedok-saradnik Saša Sinđelić u svom svjedočenju tvrdi da je on bio sve vrijeme ozvučen tokom njegovog poslednjeg razgovora sa izvjesnim Šišmakovom, u kojem je „Šišmakov navodno od njega tražio da lično ubije snajperom Mila Đukanovića, ili da pronađe nekog ko bi mogao da ga ubije“.
Knežević takođe postavlja pitanje da „ukoliko je izvjesni Šišmakov stvarno to saopštio, a bio je ’sve vrijeme ozvučen‘, zbog čega on onda nije bio uhapšen, nego je pod imenom Širokov napustio Srbiju redovnom avio-linijom 21. ili 23. oktobra“.
Knežević ukazuje i na, kako kaže, paradoksalni veleobrt — a to je da Šišmakov uopšte nije bio u Srbiji, već je bio izvjesni Širokov, koji je opet Srbiju napustio redovnom avio-linijom bez ikakvih problema.
„To su sve pitanja na koja će Milivoje Katnić morati kad-tad da odgovori, jer je jasno da je on koristio imena ruskih državljana uz pomoć zapadnih obavještajnih službi ne bi li direktno pomogao DPS-u da sa partijama nacionalnih manjina namakne većinu, i ne bi li ubrzali učlanjenje Crne Gore u NATO, pod obrazloženjem da je Crna Gora ugrožena od panslavističkih ambicija Ruske Federacije“, podvlači naš sagovornik.
S tim u vezi, Knežević dodaje da je i „reagovanje ministra Lavrova još jednom potvrdilo da Rusija i ruski zvaničnici i građani nisu učestvovali u organizovanju državnog udara, uz opasku da je „svakom u Crnoj Gori jasno da bi se, kada bi Rusija zaista imala bilo kakvih pretenzija u tom pravcu, taj plan izvršio mnogo brže nego što bi Milivoje Katnić ili Milo Đukanović mogli da saznaju za njega“.
Na kraju, naš sagovornik je pozvao specijalnog državnog tužioca da javnosti konačno prezentuje bilo kakav dokaz, ako ga ima, koji dovodi u vezu njega ili Andriju Mandića sa navodnom pripremom krvoprolića u Crnoj Gori.
„S obzirom na to da se Milivoje Katnić poziva na izvanrednu saradnju sa obavještajnim službama u regionu i Evropi, ja ga ovom prilikom pozivam da dostavi jedan jedini dokaz, a tiče se fotografije, ili prisluškivanog razgovora, mog ili Andrije Mandića, sa Šišmakovom, Širokovom, Popovom ili bilo sa kim iz te organizovane kriminalne družine koja je trebalo da izazove krvoproliće. S obzirom na to da Katnić sve vrijeme tvrdi da ima i materijalne i personalne dokaze, i da ima izvanrednu saradnju sa svim obavještajnim službama, onda mu za taj posao ne treba više od pet minuta“, jasan je Knežević.
