Vremensko ograničenje koje je Amerika smislila za završetak pregovora Beograda i Prištine bez učešća Rusije zvuči kao ultimatum, posebno jer se Americi žuri da Kosovo što pre dobije pun državno-pravni legitimitet i stolicu u UN. Sve to, naravno, nije zbog Albanaca već zbog činjenice da je Americi potrebna teritorija Kosova. Međunarodna konferencija o Kosovu o kojoj govore i Beograd i Priština, prema rečima naše sagovornice, docenta na Fakultetu političkih nauka dr Jelene Vukoičić, za Beograd bi bila korak ka normalizaciji odnosa, a za Prištinu — kapitulaciju Beograda.
Ona ističe da je problem koji imamo, i koji ne možemo, kako naglašava, da guramo pod tepih, činjenica da glavni međunarodni globalni igrač koji na neki način i odlučuje o ovom pitanju i sponzoriše albansku stranu, a ujedno i drži vlast na Kosovu, jeste — Amerika.
Srbija, slaže se ona, ima podršku Rusije u SB UN, ali Srbija ne može da utiče na ono što se dešava na Kosmetu, jer tamo nema vlast. S druge strane, dodaje ona, Amerika je svesna da joj Rusija stoji na putu da Kosovu obezbedi stolicu u UN.
„Zvanična Moskva je više puta istakla da neće dozvoliti učlanjenje Kosova u UN, osim ukoliko to od nje zatraži Srbija“, napominje naša sagovornica.
Amerika, naglašava naša sagovornica, ne može da natera Srbiju da prizna Kosovo, niti da od Moskve zatraži direktno da promeni mišljenje, ali postoje drugi vidovi pritisaka koje, kako kaže, Srbija može da očekuje od Amerike.
„Oni mogu da pokušaju da destabilizuju sam prostor Kosova i Metohije ali i čitave Srbije, kao i da pritiskaju sadašnju vlast da ako ne bude dovoljno kooperativna, bude jednostavno zamenjena nekom sa kojom će bolje sarađivati“, navodi dr Vukoičić.
S druge strane, ona je uverena i da ceo ovaj proces ubrzavanja rešavanja kosovskog pitanja, ima i te kako veze sa opštom situacijom koja vlada u svetu, a tiče se takozvanog ruskog uticaja na Balkan.
Amerika, dodaje ona, hoće da privede kraju nerešene probleme po svetu kojima je ona kumovala, upravo i zbog promenjene globalne situacije.
„Jedan od najznačajnijih projekta SAD jeste lažna država Kosovo, gde je ogromna američka baza ’Bondstil‘, i zato im je potrebno da Kosovo dobije pun državni legitimitet, jer će na taj način još više utvrditi svoju dominaciju i na Balkanu ali i u Evropi, i samim tim još više marginalizovati uticaj Rusije u ovom delu. Amerika hoće da odstrani Rusiju, ne samo sa Balkana već i iz Evrope“, napominje naša sagovornica.
Problem Kosova i Metohije je, dodaje ona, usko povezan sa Rusijom, jer bez Rusije Kosovo bi već odavno bila članica UN.
„Time što to Rusija sprečava, ugrožava i američke interese“, ističe naša sagovornica.
Petar Iskenderov, viši naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, napominje da je glavno pitanje pod čijom bi se jurisdikcijom održavala moguća konferencija o Kosovu.
„Ako se radi o forumu koji će objediniti države koje su priznale Kosovo, onda je jasno zašto se želi izbeći prisustvo Rusije. Ali, ako posmatramo iz perspektive međunarodnog prava, do danas su jedina zvanična platforma za razmatranja i regulisanje situacije na Kosovu i Metohiji — Ujedinjene nacije, odnosno Savet bezbednosti i Rezolucija 1244“, podseća on.
Briselski sporazum, napominje on, iz perspektive Kosova, već je odigrao bitnu ulogu, jer su već potpisani ugovori koji su omogućili Prištini da nameće Beogradu svoje viđenje problema i faktički prestane da pruža podršku kosovskim Srbima, kao i da dođe do stvaranja srpskih organa samouprave na severu KiM, koji bi se svejedno potčinjavali Prištini.
„Teško da će dalji pregovori u Briselu doneti nekakve rezultate, i upravo sada je, makar iz perspektive Prištine, dobar momenat da se Beograd primora da prizna nezavisnost Kosova i da se ojača međunarodni status Kosova time što bi mu bio olakšan pristup u međunarodne organizacije poput UN. I Priština i Vašington pokušavaju da koriste antiruski trend koji postoji u politici niza zapadnih država i svetskom javnom mnjenju“, veruje Iskederov.
I on smatra da se vrši pritisak na Beograd, kao i da to rade brojni vašingtonski misionari, koji su tokom poslednjih meseci dolazili u Srbiju.
„Faktički, Vašington saopštava da je ključni uslov koji se nameće Srbiji za ulazak u EU, zapravo priznanje Kosova, kao i prestanak saradnje sa Rusijom, uvođenje sankcija Moskvi, zatvaranje centra u Nišu itd. Iako, formalno gledano, ovo pitanje (Briselski sporazum i stupanje Srbije u EU) ne bi trebalo da rešava Vašington, nego Evropljani“, napominje on.
Naš sagovornik veruje da će sada Priština da ucenjuje EU ne toliko protivrečnim stavovima Srba i Albanaca na Kosovu, koliko svim mogućim pokušajima da se napravi kosovska armija, što je značajno važnija poluga kojom se mogu zastrašiti Evropljani, jer jedna takva vojna institucija i formacija koja ne bi bila pod kontrolom Evropljana, može postati veoma važan faktor promene vojno-političke situacije i to ne na samom Kosovu, već i u drugim oblastima sa albanskim stanovništvom.
„Mislim da će ova ideja biti korišćena radi pritisaka na EU, a da će SAD u potpunosti pridržavati Prištinu. Kako bi se rešila ova pitanja, trebalo bi maksimalno izolovati Srbiju, i tim pre Rusiju“, kaže on.
Ipak, međunarodna konferencija o Kosovu ne može da se održi bez Rusije, osim ako Beograd to ne zatraži.
