Kosovski premijer Ramuš Haradinaj pozvao je makedonskog kolegu Zorana Zaeva da poseti Prištinu.
Prvi zvanični odlazak u svet novog makedonskog premijera Zaeva bio je, sasvim očekivano, u Brisel. Samo 12 dana pošto je početkom juna izabran za premijera Makedonije, zaputio se u prestonicu EU i NATO-a, čime je pokazao da, kako je sam rekao, veoma ceni podršku koju je nova vlada od njih dobila.
I treba da ceni. Zahvaljujući toj neskrivenoj podršci je i seo u premijersku fotelju. Sada treba opravdati poverenje i preći sa reči na dela, koja u Briselu najradije krste reformama. Zato i ne treba da čudi što je nova stanica na tom reformskom putu Makedonije, čedo Brisela i Vašingtona, Priština.
„Premijer Zoran Zaev posetiće Kosovo u decembru nakon što je dobio poziv od premijera Ramuša Haradinaja. Agenda posete tek treba da bude definisana“, kratko je saopštio portparol makedonske vlade.
Zašto baš Priština, i šta bi mogla biti tema razgovora? Na to pitanje Sputnjika, urednik TV „Alfa“ Ljupčo Cvetanovski podseća na odluku makedonske vlade od pre dve-tri nedelje da će imati zajedničke sednice sa kosovskom i bugarskom vladom. Sa te tačke gledišta, poseta Prištini je očekivana.
On, ipak, ukazuje na apsurdnost skorog odlaska u Prištinu pošto je pre samo nekoliko dana završeno suđenje i izrečene su kazne uglavnom Albancima sa Kosova koji su izazvali krvave sukobe u naselju Divo u Kumanovu maja 2015. godine. Tada su ubili osam makedonskih policajaca, među kojima i jednog Albanca, i ranili 42 osobe. Interesantno je da je troškove sudskog postupak za osuđene platila vlada u Prištini.
Na taj apsolutni presedan, kako kaže Cvetkovski, makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je mlako, reda radi, konstatacijom da nije u redu što je kosovska vlada snosila troškove suđenja. I sada premijer ide u Prištinu.
Na pitanje o čemu bi Haradinaj i Zaev mogli da razgovaraju i pregovaraju, urednik TV „Alfa“ odgovara: „Nažalost, mi smo sada protektorat, i dva protektorata će da pregovaraju o nečemu, a da praktično ne mogu sami ništa“.
„Sada mi, kao, gradimo prijateljstvo sa svima na Balkanu. Prošla vlada je imala zajedničku sednicu sa srpskom vladom, malo ranije smo imali i sa Vladom Albanije. Ali sada je aktuelan trougao Kosovo—Bugarska—Grčka. Sa Grcima rešavamo pitanje imena države, sa Bugarskom gradimo dobrosusedske odnose, a ne znam o čemu bismo pregovarali sa Kosovom“, ističe Cvetanovski.
On podseća na „tiransku platformu“ koja je definisala ustupke makedonskim Albancima, zahvaljujući čijoj podršci je Zaev i došao na vlast. A Kosovo je, kako kaže, igrač Edija Rame i Albanije. Hoće li to Zaev na propitivanje šta je dosad isposlovao iz „tiranske platforme“?
Nedavno je, napominje Cvetanovski, kosovski ministar spoljnih poslova rekao da je njegova vizija da se granica prelazi uz ličnu kartu, s tim da se ona praktično potpuno otvori, kao da je posredi jedna teritorija. Nije dodaje, sporno, da se granica prelazi sa ličnom kartom, to je već praksa među nekim državama regiona, ali da se potpuno slobodno prolazi kao da je u pitanju jedna teritorija, to nije normalno, smatra on.
Na tu „viziju“, kaže, vlasti u Makedoniji nisu uopšte reagovale, kao što, dodaje on, ni inače ni na šta ne reaguju.
Ali tako treba ako misle u EU i NATO. Zato će promena imena države, što traže Grci, uslediti u prvoj polovini 2018. Onda će biti otvoren put za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi i za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU.
Kako je ovih dana upozorio komesar za proširenje EU Johanes Han, „naredne dve godine će biti dobre za proširenje, i zemlje regiona moraju da rade na daljim reformama i ne smeju da se odmaraju na lovorikama“.
Zaev je, kao dobar đak, krenuo odlučno s reči na dela. Novi premijer, ustoličen na krilima Brisela, pod dirigentskom palicom SAD, što specijalac za Balkan Hojt Brajan Ji ni najmanje nije krio kada je došao u Skoplje kako bi bila formirana vlada po američkom ukusu, ima nove prioritete. Odnosno, Brisel i Vašington imaju nove prioritete za Makedoniju. Zato će Zaev pravac u Prištinu, koliko god brideo obraz od šamara zbog tamošnjeg finansiranja onih koji su udarili na makedonsku državu.
Sve umotano u oblandu reformskog puta ka evroatlantskim integracijama, a pod američkim kišobranom, napominje Cvetanovski.
A kako Makedonija stoji sa reformama? Za pet meseci, koliko je Zaev premijer, država se, kaže on, zadužila više od pola milijarde evra. Prve projekcije Svetske banke i MMF-a bile su da će rast BDP-a biti 2,9 odsto, pa su, po dolasku nove vlade, to korigovali na 1,5 odsto. Narodna banka Makedonije sada procenjuje da će rast BDP-a biti svega 0,5 odsto, kaže Cvetanovski za Sputnjik.
