U Srbiji je 11. novembar državni praznik, ustanovljen u znak sećanja na isti datum 1918. godine, kada je u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, usred šume blizu raskršća Retond kod francuskog grada Kompijenj, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Istoga jutra u 11 časova zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.
Nemačku delegaciju predvodio je Matijas Ercberger, civil koga su nemački nacionalisti ubili kao „izdajnika“ u atentatu 1921. Činjenicu da se radilo o civilu nacisti su kasnije iskoristili da poreknu da se nemačka vojska ikada predala. U delegaciji su bili i general Fon Vinterfeldt i kapetan Fanselov. Nemačka delegacija se uputila na pregovore dva dana pre zvanične abdikacije cara Vilhelma Drugog i 9. novembra stigla je na odredište noseći belu zastavu u rukama.
U francuskim redovima, ponuda da se pregovara o primirju naišla je na podeljene reakcije: predsednik Republike Rejmon Poenkare i general Filip Peten želeli su da iskoriste vojnu prevlast na terenu kako bi silom izbacili Nemce iz Belgije, zauzeli Nemačku i potukli neprijatelja „do nogu“. Međutim, vrhovni komandant savezničkih snaga na Zapadnom frontu, maršal Ferdinand Foš i predsednik vlade Žorž Klemanso, bili su protiv. Francuska vojska je, smatrali su, bila isuviše iscrpljena da bi se upuštala u osvajačke pohode.
U savezničkoj delegaciji, pored maršala Foša, sedeli su ser Roslin Vemis, admiral britanske ratne mornarice i francuski general Maksim Veigan. Nemci su se nadali predlogu za primirje, ali ih je maršal Foš u ime savezničkih snaga dočekao s nizom neprikosnovenih i neopozivih uslova — predaja 5.000 topova, 25.000 mitraljeza, 1.700 aviona i ratne flote.
Nemačka armija je dobila petnaest dana da se povuče sa teritorije Alzasa i Lorene i trideset dana da napusti levu obalu Rajne. Bilo je predviđeno da potpisano primirje važi samo 36 dana, ali je ono bilo redovno obnavljano sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919.
Dan primirja se u Republici Srbiji proslavlja od 2012. godine, a pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine.
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.
Dan primirja se obeležava i u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. Pod imenom Dan sećanja se obeležava u zemljama Komonvelta, a pod imenom Dan veterana u SAD.