„I u Prvom i u Drugom svetskom ratu Srbija se borila rame uz rame sa svim slobodoljubivim zemljama. Naša politika nije se ni do danas promenila. Prijateljstvo i saradnju negujemo i sa Istokom i sa Zapadom — Ruskom Federacijom, zemljama EU, SAD, Kinom, Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emirtima, zemljama Južne Amerike i Azije“, rekla je Brnabićeva.
Srbija se danas, istakla je, za bolju budućnost bori na drugačiji način:
„Vlada Srbije, nastavljajući teške reforme koje je započela prethodna vlada, nastoji da svakodnevno poboljša život svih građanki i građana naše zemlje“.
Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji je naš glavni spoljnopolitički cilj, a sve što uradimo na tom putu usmereno je ka napretku i modernizaciji našeg društva i boljitku svih nas, kaže Brnabićeva.
Posebno su nam važni mladi, jer bez ulaganja u mladost nema budućnosti, ali, naglasila je, vodimo računa i o starijim generacijama, koje su čuvari naše sjajne tradicije na koju svi zajedno treba da budemo ponosni.
Kako je rekla, posebno je važno da gradimo još bolje odnose sa zemljama regiona, uz ocenu da ekonomsko povezivanje celog regiona, pokretanje zajedničkih projekata, jačanje saradnje između mladih i pokretanje kulturnih projekata između zemalja, predstavlja spone kojima ćemo osigurati regionalnu stabilnost i dugoročno održiv rast i razvoj.
„Da bismo mogli da ubiremo plodove uspešnih ekonomskih i društvenih reformi, potrebno je da ceo region Zapadnog Balkana zadrži političku stabilnost. Zato Srbija insistira na otvorenom dijalogu, jačanju saradnje i poverenja u regionu. To su prioriteti na kojima svi zajedno treba da radimo, jer je dijalog jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja“, poručila je premijerka.
Ona je dodala i da joj je drago što o tome govori u Vojvodini, jer je ona odličan primer multikulturalizma, međuetničke saradnje i tolerancije.
„I na ovaj način Srbija pokazuje posvećenost upravo tim najvažnijim evropskim vrednostima“, poručila je ona.
Premijerka je navela da se sećamo Batinske bitke, koja se odvijala od 11. do 19. novembra 1944. godine na Sremskom frontu između boraca Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske sa jedne, i pripadnika nemačkog Vermahta i mađarskih snaga sa druge strane, i ukazala na to da je ta bitka u istoriji ostala upamćena kao najveća po broju učesnika, intenzitetu borbi i strateškom značaju u toku čitavog Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.
Kako je rekla, da bismo potpuno razumeli vrednost i značaj pobede u Batinskoj bici, treba se podsetiti i događaja koji su joj prethodili i u tom smislu podsetila na Aprilski rat 1941. godine, 300.000 vojnika i oficira jugoslovenske vojske, zarobljenih od strane Nemaca, rasparčavanje Kraljevine Jugoslavije…
„Teritorija umanjene Srbije izdvojena je na čelu sa marionetskom vladom Milana Nedića i, u njoj je uspostavljena direktna nemačka vojna uprava“, navela je i dodala da je ta vlada, na podsticaj Nemaca, pokušala „Apelom srpskom narodu“, avgusta 1941. godine, da odvrati narod od pružanja otpora nacističkoj okupaciji i surovim pritiskom nad civilnim stanovništvom želela da ih zastraši i označi kao izdajnike svoje zemlje i naroda.
Pa ipak, naglasila je Brnabićeva, narodnooslobodilački pokret je iz meseca u mesec i iz godine u godinu postajao sve brojniji i značajniji.
„Nakon svake nove vesti o pobedi velike Crvene armije na Istočnom frontu i njenom napredovanju na Zapad, antifašizam u Srbiji dobijao je sve veći zamah“, kazala je i dodala da su srpski srednjoškolci i studenti dobrovoljno pristupali partizanskom pokretu u borbama za oslobođenje domovine i time pokazali da je vera u antifašizam jedna od najznačajnijih ljudskih vrednosti u Srbiji.
„Na istim vrednostima, antifašizmu i slobodarstvu, počiva i današnja Srbija“, poručila je Brnabićeva.
Podsetila je da je nakon što je Crvena armija prešla istočne granice i zajedno sa partizanskim jedinicama oslobodila Beograd i Srbiju, na jesen 1944. godine, ustanovljen Sremski front kao poslednja faza u borbi za oslobođenje zemlje, u kojoj je srpska omladina značajno stradala.
„Profesor klasičnih nauka i jedna od uglednih srpskih ličnosti Miloš N. Đurić, izgubio je sina jedinca u borbama na Sremskom frontu. On je posle rata, predajući na Beogradskom univerzitetu, generacijama studenata prenosio antičku mudrost i etiku izraženu sledećim rečima: ’Časno je braniti domaju. Ako nećeš ti, ko će?‘“, podsetila je Brnabićeva.
„Žrtve Batinske bitke nisu bile uzaludne. One i nama, kao i budućim generacijama, mogu biti jasan putokaz koji će nam pomoći da donesemo ispravnu odluku u trenucima kada, na prvi pogled, mislimo da je najteže“, poručila je premijerka i istakla da Srbija ponosno čuva uspomenu na sve heroje koji su bez straha položili život za našu slobodu.
„Ostajemo dosledni tim vrednostima i zajednički nastavljamo da gradimo bolju budućnost za sve nas. Živela Srbija“. Tim rečima završila je obraćanje premijerka Srbije.
