Redovni susreti predsednika Srbije i predsednika Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, prema rečima političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, simbolički govore koliko su odnosi između te dve države dobri, koliki je Rusija faktor na koji se Srbija oslanja, odnosno koliko je Rusiji Srbija korektan partner koji održava i dalje maksimalno dobre odnose sa Moskvom uprkos svim pritiscima Zapada.
Ruski centar u Nišu — crvena linija
Na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina, polovinom decembra ove godine bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da poseti Rusku Federaciju i sastane se sa njim u Moskvi. Predsednik Vučić izjavio je tim povodom da je veoma važno što će imati priliku da sa predsednikom Putinom razgovara o bilateralnim odnosima, kao i o konkretnim predlozima za unapređenje političkog dijaloga i ekonomske saradnje Srbije i Ruske Federacije. Jedna od tema razgovora biće i saradnja u oblasti energetike.
O kojim se još temama može razgovarati na tom predstojećem susretu, šta Srbija potencijalno može da dobije, kako će u ovom geopolitičkom trenutku reagovati Zapad?
Tema razgovora će, prema pretpostavci Georgija Engelharda sa Instituta za slavistiku Ruske akademije, najverovatnije biti pritisak Sjedinjenih Država, pre svega poseta Brajana Hojta Jija i njegove preteće poruke.
„Mislim da Vučić ovu situaciju želi da razmotri lično sa Putinom i da objasni ruskom predsedniku da osoblje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu ne može da dobije diplomatski status sada, jer je u trenutnim okolnostima to crvena linija preko koje Beograd ne sme da pređe upravo zbog tog nezapamćenog spoljnog pritiska. Ne isključujem da će predsednik Srbije obavestiti svog ruskog kolegu o daljim koracima u vezi sa Kosovom i Metohijom, pritom mislim da se radi o određenim ustupcima koje priprema Beograd“, smatra Engelhard.
Kad je reč o bilateralnoj saradnji, Putin i Vučić bi, prema tumačenju Georgija Engelharda, mogli da razmotre pitanje isporuka vojne tehnike koju je Moskva donirala Srbiji, kao i isporuka transportnih aviona An-26.
„Lično mislim da je ova poseta svojevrsna najava za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, iako je Vučić rekao da ova odluka zavisi pre svega od njegove stranke. Da li će ukrajinsko-srpski odnosi biti tema razgovora Putina i Vučića, zavisi pre svega od Kijeva, to jest od toga da li će SAD ohrabriti Kijev da produbi krizu u ovim odnosima kako bi naškodili situaciji na srpskoj političkoj sceni, ali i odnosima na relaciji Moskva—Beograd. Dakle, lopta je trenutno u dvorištu Kijeva“, rezonuje Engelhard.
Srbija mora disati, a drugi imaju pravo da se ljute
S druge strane, Dragomir Anđelković predviđa da će se razgovarati o širokom spektru tema jer, kako kaže, susreti na vrhu mogu da budu osnov za ulazak u nove velike aranžmane koji bi se nadovezali na ono što smo imali sa „migovima“ jer je Srbija zainteresovana za protivvazdušne sisteme i taj susret može biti prilika da se načelno nešto u tom smeru dogovori.
Takođe, ukazuje Anđelković, susret Putin—Vučić biće prilika da se pokrenu nova pitanja važna za ekonomsku saradnju od „Petrohemije“, pa nadalje.
„Sigurno će Srbija sa Rusijom, odnosno Vučić sa Putinom, da razmotri kako se u narednom periodu treba odnositi prema pitanju odbrane našeg Kosova, odnosno na koji način može da se pruži podrška Republici Srpskoj. Uz opšte teme o evropskoj saradnji i regionalnim odnosima, to će svakako biti centralne teme o kojima će se pričati“, sugeriše Anđelković.
Svaka stvar koju Srbija radi, konstatuje taj politički analitičar, od zaštite Kosova do podrške Banjaluci, naravno, i veze sa Moskvom, može da naljuti Zapad.
„To bi isto bilo kao kad bi rezonovali da to što jedan čovek diše može da naljuti drugog čoveka. Vitalni interes Srbije, ono što je za pojedinca vazduh, to je održavanje dobrih odnosa sa Rusijom, zaštita Kosova i Metohije i podrška Republici Srpskoj i od toga ne smemo da odustanemo bez obzira da li se neko na Zapadu ljuti. Čak treba da prestanemo da mislimo o tome, da ignorišemo njihove ljutnje, jer tako pokazujemo da smo suverena zemlja koja radi u sopstvenom interesu“, konkretan je Anđelković.
Realno je očekivati, napominje Anđelković, da Rusija Srbiji izađe dodatno u susret kad se radi o modernizaciji armije, da nastavi da podržava Republiku Srpsku i da se zajednički sa njom bori za Kosovo i Metohiju.
„I konačno, da Putin da signal ruskim kompanijama da ozbiljnije počnu da ulažu u Srbiji. Dosad su ruske investicije bile vezane za energetiku i Zapad to često koristi kao propagandu protiv Rusije. Mislim da je ruska ekonomija velikog kapaciteta i može šire da nastupi na tržištu Srbije“, sugeriše Anđelković.
