Ta tri milijardera, naime, zajedno imaju ukupno 248,5 milijardi dolara, što premašuje zbirnu vrednost imovine oko 63 miliona američkih domaćinstava, a to je zaključeno u studiji pod nazivom „Bilioner Bonanca 2017“ koju je izradio američki Institut za političke studije.
„Toliko novca koncentrisanog u tako malo ruku dok se veliki broj ljudi muči — to nije samo loša ekonomija, već i moralna kriza“, ističe se u studiji čiji su koautori Džoš Hoksi i Čak Kolins.
Inače, 400 najbogatijih ljudi u SAD, kada se saberu vrednosti njihovih imetaka, zajedno poseduju bogatstvo od 2,68 biliona dolara, što je više od BDP-a Britanije, Francuske ili Indije, navodi se u studiji, na osnovu „Forbsove“ liste 400 najbogatijih ljudi 2017. i Pregleda potrošačkih finansija Federalnih rezervi za 2016.
„Naših 400 najbogatijih ljudi sada raspolaže bogatstvom većim od ukupnih sredstava 64 odsto američkog stanovništva, odnosno oko 80 miliona domaćinstava ili 204 miliona ljudi. To je više ljudi nego broj stanovnika Kanade i Meksika zajedno“, napominje se u izveštaju.
Poreska smanjenja koja je predložio američki predsednik Donald Tramp verovatno će još više proširiti jaz, pošto će 80 odsto smanjenja poreza ići naruku samo najbogatijima, odnosno jednom procentu domaćinstava, ocenjuje se.
„Nejednakost u bogatstvu je u porastu. Sada je vreme za akcije kako bi se smanjila nejednakost, a ne za smanjenja poreza za najbogatije“, ukazuje se u izveštaju.
U studiji se predlažu dva načina da se smanji raskorak u bogatstvu — najpre da se nejednakost ne pogorša još više smanjenjem poreza bogatima, a drugo — da se primeni politika smanjenja koncentrisanog bogatstva.
„Nejednakost će nastaviti da se produbljuje ukoliko ne intervenišemo direktno kako bismo smanjili veliku koncentrisanost ličnog bogatstva. Oporezujući naša najbogatija domaćinstva, mogli bismo da dođemo do značajnih prihoda i onda uložimo te fondove u razvoj mogućnosti za stvaranje bogatstva“, zaključuje se u studiji.
