„Amerikanci, doista, u odnosu na sve druge, rekao bih 150 posto stoje iza BiH. Oni su završili odličan posao na Kosovu i u BiH, a u BiH su investirali i mnogo novca, u demokratiju i obnovu zemlje“, rekao je Incko za „Dnevni avaz“ odmah nakon podnošenja redovnog izveštaja o situaciji u BiH Savetu bezbednosti UN.
Na pitanje novinara znači li to da BiH nije „turski, već zapadni amanet“ i koliko će on još potrajati, Incko kaže da „na taj amanet gleda istovetno kao na onaj kada su savezničke snage dovodile u red njegovu Austriju, gde je bilo dosta nacista i njihovih pokreta“.
Prema njegovim rečima, saveznici su oslobodili Austriju, ostali tamo deset godina, da bi se povukli tek kad se demokratija tamo usidrila.
„Pre Drugog svetskog rata, u Austriji nije bilo čak ni parlamenta i, evo, nakon svega, mi imamo jedan fini (austrijski) recept za međunarodnu zajednicu u BiH. Kad bosansko-hercegovački projekt postane uspešan, treba se povući“, rekao je Incko.
Visoki predstavnik je takođe osporio žestoke ruske kritike na njegov račun, tvrdeći da je svaka njegova optužba izneta na račun zvaničnika iz RS utemeljena „na dobro dokumentovanim izvorima“.
On je ocenio da su Rusi igrali i veoma pozitivnu ulogu u vezi s „Dejtonom“, kada je bilo puno ruskih diplomata u Beogradu i Dejtonu, i oni su koristili svoj uticaj da BiH ponovo zaživi u ovim granicama, „znači Sava na zapadu, a na istoku Drina“.
„Te granice BiH postoje duže od dvesta godina. Vitalij Čurkin i nekoliko ostalih zapaženih diplomata tada su odigrali istaknutu ulogu u Dejtonu i Beogradu“, rekao je Incko.
Na pitanje da li su Rusi više konstruktivni nego destruktivni u vezi s Bosnom, on je rekao apsolutno, dodavši da Rusi i danas podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH.
„Koliko sam informisan, Rusi nisu previše srećni zato što Milorad Dodik koristi takvu retoriku u kojoj napada državnike i diplomate. Moskva bi volela kada bi Dodik imao (dobre) odnose sa svim Srbima, a ne samo sa svojom partijom“, rekao je Incko.
Tanjug
