Na okruglom stolu koji je bio posvećen unutrašnjem dijalogu o Kosovu dekan Pravnog fakulteta „Megatrend“ Živko Kulić s pravom je upozorio: „Ne smemo povlačiti brzoplete poteze. Ne smemo praviti greške koje će buduće generacije teško moći da isprave“.
„Na Kosovu se ne brani samo Kosovo nego i jug centralne Srbije, Raška oblast, Vojvodina, a zašto ne reći i zapadna Makedonija, pa i Crna Gora. Velikoalbanski orao je visoko uzleteo, zapadni vetra mu sve jače duva u leđa. Na jugu centralne Srbije, primera radi, poslednjih 15 godina kupuje se sve što je srpsko. Naročito u Bujanovcu i Medveđi. U tim opštinama ima neuporedivo više birača nego građana, zbog hiljade i hiljade fiktivno prijavljenih Albanaca spremnih za preuzimanje lokalne vlasti uz pomoć lažnih prijava i uz prikrivenu podršku stranog faktora. Tvorci i sledbenici velikoalbanskog nauma, smatraju, naime, da je sa Kosmetom priča završena, zbog čega polako pripremaju teren za stvaranje novih ’Kosova‘ radi nasilne albanizacije novih prostora, pod već oprobanim izgovorom da se mora priznati nova realnost, što je najveća potvrda da ih stavovi, planovi i eventualno novi ustupci Beograda, ne zanimaju. Naprotiv, ustupci ih samo čeliče i junače da istraju u svojim planovima“, rekao je Kulić.
Podsećanja radi, premijer tzv. države Kosovo Ramuš Haradinaj nije bez razloga u izbornoj kampanji poručio Srbiji da izbriše Kosovo iz svog Ustava, ili će u suprotnom uzeti trećinu teritorije Srbije i „pripojiti je Kosovu“, počevši, kako je rekao, od Niša.
Mediji su puni napisa da je najbogatiji Albanac, milijarder Bedžet Pacoli, sada ministar spoljnih poslova u Prištini, spremio čak 250 miliona evra u kešu kojim će albanski ekstremisti na jugu Srbije u narednim mesecima kupovati zemljište, nekretnine i firme. To je samo prva faza u pokušaju realizacije zločinačkog projekta „velike Albanije“, upozorili su, po pisanju srpskih medija, izveštaji srpskih bezbednosnih službi.
Da Albanci tajno kupuju jug Srbije, kao i da se, prema lokalnim procenama, u poslednjih pet godina na područje Niša doselilo se oko 11.000 Albanca sa Kosova i Metohije, već je bila tema Sputnjika. Razlog tome je besparica Srba i cilj Albanaca da se prošire van administrativne linije Kosova, te je masovna kupovina srpskih kuća i zemljišta od Srba počela još 2010.
Posle gradova na red su došla i srpska sela iz tog kraja. Albance najviše zanima oblast oko Vranja duž granice sa Bujanovcem, ali i Toplički okrug (Prokuplje, Kuršumlija, Blace…), tačnije, sela blizu administrativne linije sa Kosovom, a za imanja u tim mestima Albanci daju nekoliko puta veću cenu od realne.
Novinari iz lokalnih medija iz tih gradova kažu da se sve odvija pod nevidljivim plaštom i tiho, a da se na ulicama i selima po jugu Srbije sve češće čuje albanski jezik, dok građani tih delova Srbije žive u strahu da će zbog sve većeg priliva Albanaca sa Kosova doživeti sudbinu Srba sa Kosova.
Najveća pomama Albanaca za srpske stanove je svojevremeno bila u Nišu, gde je, prema nekim nezvaničnim podacima, u poslednje tri godine oko 1.500 Albanaca dobilo vlasništvo objekata u tom gradu. Gledano na širem području Niša, taj broj dostiže i 11.000.
Međutim, ne postoje zvanični podaci o tome koliko je tačno Albanaca sa Kosova i gde kupilo zemlju po južnoj Srbiji, pre svega jer se kupoprodajni ugovori odvijaju preko Srba sa Kosova.
Sve se odvija po slovu zakona. Tako, na primer, Albanac daje Srbinu pare da na svoje ime kupi određenu nekretninu, a u sudu se napravi ugovor po kom Albanac, navodno, upravo tu sumu pozajmljuje Srbinu, dok se kao garancija da će mu novac biti vraćen navodi upravo ta nekretnina.
Srbin „ne vrati pare na vreme“ i na taj način Albanac postaje vlasnik stana, a da pritom ne ostavi trag o kupoprodaji. Srbi za to dobijaju dogovoreni procenat u novcu, a neretko su u celu priču uključene i agencije za nekretnine, ali i srpski i albanski advokati. Pošto se Albanci sa Kosova i dalje smatraju građanima države Srbije, mogu slobodno da kupuju nekretnine po Srbiji.
Novi Pazar se, takođe, nalazi na spisku poželjnih lokacija, ali se kupci tamo uglavnom interesuju za velika seoska imanja, udaljena od grada, zbog čega se po medijima često spekuliše da je reč o pripadnicima vehabijskog pokreta. Pridošlice u okolini Pazara vrlo su zainteresovane i za kupovinu imanja u Apatinu, u Vojvodini, gde je navodno već kupljen veći broj salaša i drugih nekretnina.
