„Ako Unesko želi da pošalje svoje eksperte, neka ih pošalje, neka sami pogledaju šta se dešava u dvorcu. Ukrajina, očigledno, želi da dobije neke političke dividende na osnovu svojih izjava, ali našem dvorcu od toga nije bolje. Jedina država koja se brine o očuvanju dvorca je Rusija“, rekla je Sejtumerova.
Prema rečima direktorke muzeja, remont se vrši na dva važna objekta — glavnom zdanju i džamiji — i on ne može da bude prekinut.
„To je isto kao kad bi se usred komplikovane hirurške operacije ona prekinula, i čovek umro. Tako je i u našem slučaju: ako se prekinu radovi na restauraciji, ti objekti će se jednostavno urušiti, i za koga će to biti dobro?“, objasnila je ona.
Veliki remont dvorca se izvodi prvi put od 1991. godine. Prema podacima Vlade Krima, za punu realizaciju programa obnove spoljašnjosti kanskog dvorca bilo je potrebno 1,6 milijardi rubalja. Prema ocenama eksperata, za izvođenje potpune restauracije enterijera biće potrebno još 5 do 10 godina.
Bahčisaraj u prevodu znači „dvorac u vrtu“. Dvorac je zatim dao ime gradu koji je nastao oko njega. Kompleks je bio izgrađen XVI veku. Ranije je ukupna površina kompleksa iznosila više od 14 hektara, bez parka, dok se sada prostire na samo 4 hektara.
Ranije se Ministarstvo kulture Ukrajine obratilo Unesku sa molbom da pomogne da se prekinu restauracioni radovi u kanskom dvorcu Bahčisaraj na Krimu.
Ukrajinska strana je zabrinuta zbog izvođenja „velikih nezakonitih radova na spomeniku od nacionalnog značaja“, koji se odnose na istorijsko sedište krimskih kanova u Bahčisaraju, koji se nalazi na preliminarnom spisku Svetske baštine Uneska.
