Teoretičari zavere dugo su tvrdili kako je neko ukrao Kenedijev mozak jer bi on mogao poslužiti kao deo slagalice kojom bi se potvrdili da njega nije s leđa upucao Li Harvi Osvald, već da je upucan spreda.
Posljednja teorija, koja stiže od autora knjige End of Days: The Assassination of John F. Kennedy o njegovom atentatu
Džejms Svanson navodi da je mozak ukrao njegov mlađi brat Robert.
Mogući razlog za to navodno je prikrivanje istine o njegovom zdravlju, odnosno dokaza bolesti preminulog, kao i uzimanja brojnih lekova i nedozvoljenih sredstava, piše Gardijan.
Ipak, ne može se osporiti činjenica da je, prema službenoj verziji, većinu Kenedyjevog mozga oštetio metak koji ga je ubio.
Prema izveštaju autopsije, deo metka prošao je kroz parijetalnu kost (lobanju) s desne strane lobanje i vlasišta.
Stvar koju svakako treba uzeti u obzir nije spekulativna, zamagljeno sećanje ili misterija. Ona se odnosi na to što je tačno medicinska nauka mogla saznati o zdravlju neke osobe 1966, čak i ako je imala njegov očuvan mozak?
Robert se bojao da će otkriti Kenedyjevu tajnu?
Jedna bolest koja bi mogla biti prikrivena od javnosti, a može se uočiti na mozgu jeste razvijeni slučaj sifilisa. Međutim, sifilis se lako mogao otkriti i analizom krvi, čak i 1966.
Od bolesti koje se mogu otkriti biopsijom mozga — kravlje ludilo (bilo je nepoznato 1966), Alchajmer (poznata, ali očigledno se nije manifestovala na 46-godišnjem energičnom predsedniku), karcinomi i neobična upalna stanja u eri pre CT uređaja su većinom bili nepoznati.
Misteriozne injekcije koje je primao
Što se tiče uzimanja lekova i lečenja, čak ni današnje biopsije ne mogu otkriti nešto konkretno o korišćenju droga ili zavisnosti. Neki su pisali kako je DŽFK bio pod terapijom dr. Maxa Jakobsona, nadimka Čarobni Maks, koji je navodno davao specijalne injekcije za dobro raspoloženje, a sadržavale su spid, hormone i analgetike.
Prema jednom izveštaju, on je Kenedija posetio čak 34 puta, a teoretičari zavere veruju kako mu je upravo tada davao te droge.
Robert Kenedi, ne poznavajući granice nauke i medicine ’60-ih i bez sposobnosti predviđanja razvoja nauke u budućnosti možda se brinuo šta će ljudi u godinama koja dolaze moći da otkriju, smatraju neki.
Inače, mozak kao organ dugo fascinira ljude, naročito one koje žele da izučavaju tajne inteligentnih, talentovanih i moćnih.
Nakon smrti Alberta Ajnštajna 1955, njegov mozak je izvađen da bi ga ispitao patolog Tomas Harvi.
Mocartova se pak lobanja čuva u Mocartovom muzeju u Salzburgu, ali njegov kostur je iskopan iz groba i ukraden 1791. godine.
