U pitanju je mala francuska mačka po imenu Feliset.
Francuzi su 1963. godine obučavali 14 mačaka za put u svemir. Obuka je uključivala izloženost jakoj gravitaciji u centrifugama i boravak u komorama za dekompresiju. Tokom testiranja najbolje rezultate je imala maca Feliset, koja je odabrana među mačkama-lutalicama u Parizu.
Njoj su ugrađene elektrode u mozak da bi naučnici mogli da snimaju neuronske impulse, koji su transmitovani na Zemlju tokom leta u svemir.
Dana 18. oktobra 1963. godine, Feliset, koju su u specijalnoj kapsuli ukrcali na istraživačku raketu „Veronik AGI 47“, poletela je. Orbitalni let je dostigao visinu od 156 km i trajao je 12 minuta, nakon čega je kapsula odvojena od rakete i bezbedno padobranom spuštena nazad na Zemlju zajedno sa Feliset koja je provela pet minuta u bestežinskom stanju.
Feliset je, nažalost, uspavana nekoliko meseci posle povratka kako bi naučnici mogli proučavaju elektrode koje su joj ugrađene kao i efekte putovanja na njeno telo.
Putovanje u svemir „mace astronauta“ je doprinelo da se utre put savremenom razumevanju letenja i njegovog uticaja na žive organizme. Njena misija je bila uspešna.
Iako je Feliset bila i ostala jedina mačka koja je bila u svemiru, istorija ju je zaboravila. Primila je nekoliko nagrada, a tada su joj pogrešili identitet i tvrdili da je bila mužjak i da se zvala Feliks.
Britanac Metju Gui odlučio je da ispravi nepravdu i fasciniran pričom o crno-beloj „mace astronautu“ sakupi novac kako bi joj izgradio spomenik u Parizu. Za samo jedan dan, prikupio je 20 odsto neophodnih sredstava.
