Konkretno, bombe na taj grad tehnički nisu mogle biti bačene iz aviona Su-22 sirijskih Oružanih snaga. Drugo, avion je u trenutku kada se dogodio napad leteo na udaljenosti od najmanje pet kilometara, što isključuju svaku fizičku mogućnost nanošenja udara po Han Šejhunu. Treće, fotografije iz izveštaja Organizacije za zabranu hemijskog oružja pokazuju da oružje nije avionsko nego da je ručno pravljeno.
Takav zaključak je izvelo rusko Ministarstvo odbrane, što pobija „dokaze“ iznete u izveštaju OZHO.
Kako je naveo vojni resor, granata se u trenutku eksplozije nalazila na površini zemlje, a o tome govori oblik kratera na asfaltu na mestu eksplozije. Takođe, asfalt se na mestu eksplozije urušio u dubinu kratera.
Kako je objašnjeno, krater u Han Šejhunu ima provougaone ivice, dok bi avionska bomba napravila krater u obliku elipse ili pravilnog kruga. Pravougaona ivica navodi na to da je i sama granata imala pravougaoni oblik.
„Podaci u izveštaju OZHO o tome da je bomba sa sarinom bila bačena iz sirijskog Su-22 kose se sa zakonima fizike i balistike“, naglasili su predstavnici ruskog Ministarstva odbrane na brifingu koji su danas u Moskvi održali zajedno sa Ministarstvom inostranih poslova i Ministarstvom trgovine i industrije.
Takođe, granata koja se vidi na fotografiji u izveštaju OZHO mogla bi da bude napravljena od vodovodnih cevi domaće proizvodnje.
Avionske bombe, kako je objašnjeno, prave se od visokolegiranog čelika. Pri eksploziji će se one razleteti na male komade. Ali na fotografijama izveštaja OZHO umesto fragmenata bombi vidi se „nejasan list metala“.
„Osim toga, na video-snimku ’belih šlemova‘ jasno se vidi da ljudi koji su radili uviđaj i istraživali taj krater praktično nisu imali nikakvu zaštitu. Oni nose samo maske preko usta i nosa i rukavice. Da je u tom trenutku zaista bilo hemijskog gasa sarina, ti ljudi bi umrli na licu mesta, a da ne pominjemo da su snimatelji bili od kratera udaljeni bukvalno metar i bez ikakve zaštite“, rekla je za Sputnjik novinarka Darija Čerednik, koja je pratila brifing ruskih ministarstava.
Ruski stručnjaci su zaključili da je tokom diverzantskog napada bomba eksplodirala na površini zemlje, a da je sarin naknadno sipan u krater, dodala je Čerednikova.
Eksperti takođe potvrđuju zaključke ruskog Ministarstva odbrane.
„Prvo, Su-22 nije prilagođen da nosi avionske bombe sa hemijskim oružjem. Drugo, očigledno je da ne postoje nikakvi dokazi da je avion bacio bombu na preduzeće koje, uslovno rečeno, proizvodi hemijsko oružje. Zato je izveštaj subjektivan, a to govori o tome da je OZHO pod jakim uticajem antiruskih snaga, na prvom mestu Amerikanaca. Ali to nije najvažnije. Najvažnije je da se izveštaj pojavio odmah posle saopštenja Stejt departmenta da oni ne priznaju Asadov režim i sada je pitanje vremena kada će ga svrnuti sa vlasti, kako će to učiniti i kakve će instrumente koristiti. Ne isključujem da će to biti pokušaj svrgavanja oružanim putem, oslanjajući se na oružane formacije sirijskih demokratskih snaga, čiji je broj već premašio sto hiljada ljudi“, smatra analitičar Semjon Bagdasarov.
Šef odseka za bezbednost i razoružanje pri ruskom Ministarstvu spoljnih poslova Mihail Uljanov podsetio je i na fotografije dece koja su navodno bile žrtve tog hemijskog napada.
Prema njegovim rečima, na fotografijama se vidi da su toj deci raširene zenice, što se javlja pri uzimanju psihoaktivnih lekova. Međutim, od sarina zenice bi trebalo da budu sužene.
„Čak 57 od 247 dece otišlo je u bolnicu pre napada. Nedoslednosti ukazuju na provokacije“, dodao je Uljanov.
On je rekao i da tvrdnje da je Damask koristio hemijsko oružje nemaju nikakvog smisla, jer bi to bilo „samoubistvo“, a da od toga „korist ima samo opozicija“.
Uljanov je takođe zaključio i da je istraživanje UN sprovedeno „sa distance, što je samo po sebi skandal“.
U spornom izveštaju UN se navodi da je vlada sirijskog predsednika Bašara el Asada odgovorna za smrtonosni napad gasom sarinom na grad Han Šejhun, 4. aprila ove godine, u kome je poginulo više od 80 ljudi, a povređeno preko 200.
Sarin se smatra oružjem za masovno uništenje, a proizvodnja i skladištenje tog gasa je stavljena van zakona po Konvenciji o hemijskom oružju iz 1993.
SAD i sirijska opozicija optužuju sirijsku vojsku da je odgovorna za napad, uprkos tome što je Damask u više navrata negirao te navode.
Prošlog meseca istražitelji za ratne zločine UN saopštili su da imaju dokaze da sirijske vazduhoplovne snage stoje iza napada, ali su Rusi, po svemu sudeći, te „dokaze“ pobili.
