Ruska pravoslavna crkva i razne patriotske organizacije tražile su da se na kule Kremlja ponovo postave orlovi. Ruski liberali su takođe govorili o potrebi da se kremaljske zvezde zamene orlovima, a da se sam „Kremlj prefarba u belo“, kako bi mu se vratio stari izgled.
Lider liberala Vladimir Žirinovski objašnjavao je da su rubinske zvezde simbol masona, a da su zapadni zidari Rusiji nametnuli i simbol „srpa i čekića“.
Komunisti i deo javnosti se takvim idejama protive se i insistiraju na tome da crvene petokrake ostanu na svom mestu.
Kako god bilo, zvezde su na najviše kule Kremlja postavljene još sredinom tridesetih godina prošlog veka, kada su sovjetske vlasti raskidale sa nasleđem carske Rusije i uklanjali njene poslednje simbole.
Do tad su sa kremaljskih kula četiri dvoglava orla nadgledala grad, a postavljeno je pet zvezda. Poslednja je podignuta 1937. godine na Vodovzvodnoj kuli, koja se nalazi pored Velikog kamenog mosta.
Iako je još Lenjin, posle Oktobarske revolucije, tražio da se „carski orlovi“ uklone, to je učinjeno u Staljinovo doba.
Neopoziva naredba Politbiroa je glasila: skinuti četiri orla sa kremaljskih kula i dva sa zgrade Istorijskog muzeja i umesto orlova postaviti zvezde.
Te prve zvezde koje su postavljene na Kremlj nisu bile od skupocenog rubinskog stakla. Bile su napravljene od nerđajućeg čelika i obložene pozlaćenim bakarnim folijama, a svaka je sa obe strane bila ukrašena „srpom i čekićem“ i mnoštvom uralskog poludragog kamenja: topaza, ametista, akvamarina. Kažu da je tih kamenčića bilo oko 10 hiljada, da su ih brusili najbolji draguljari iz cele zemlje i da je svaki kamičak bio ugrađen u posebno srebrno ležište.
Međutim, zbog njihove težine, vrhovi kula i kosturi samih zvezda počeli su da propadaju, a poludrago kamenje je, pod atmosferskim i klimatskim uticajima, izgubilo sjaj.
Zbog toga je samo dve godine kasnije, 2. novembra 1937. godine, doneta odluka da se neuspele zvezde zamene novim, drugačijim.
Rubinske zvezde su napravljene po skicama narodnog umetnika SSSR-a i glavnog umetnika Boljšog teatra — akademika Fjodora Fjodorovskog, a za glavnog inženjera za konstruisanje i postavljanje zvezda izabran je profesor Aleksandar Landa.
Zvezde su različitih dimenzija, od 3 do 3,75 metara, ali su napravljene i postavljene tako, da kada se posmatraju sa zemlje sve izgledaju isto. Svaka zvezda je teška preko jedne tone.
Smeštene su u pozlaćeni kostur, a unutar njih se nalaze specijalne lampe, jačine od tri do pet hiljada vati.
Lampe imaju dve spirale koje se zagrevaju. Ako jedna ispadne iz stroja, sistem se prosto prebacuje na drugu. Za hlađenje se koriste specijalni ventilatori.
Zvezde imaju autonomno napajanje, što znači da čak i ako cela Moskva ostane bez struje, zvezde iznad Kremlja bi sijale.
U svojoj istoriji ugašene su samo dva puta, za vreme Drugog svetskog rata i po ukazu prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina za potrebe snimanja filma „Sibirski berberin“ Nikite Mihalkova.
Prvi put su ugašene na početku rata, kako ne bi bile orijentir za neprijateljske avione — zvezde su vidljive i sa udaljenosti od 10 hiljada metara.
Osim toga, crvene zvezde se okreću na vetru kao i vetrokaz, s razlikom što vetrokaz pokazuje na koju stranu vetar duva, a kremaljske zvezde pokazuju odakle duva. Zvezde se zbog svog poprečnog preseka u obliku romba uvek okreću prema vetru. Čak i ako vetar oduva sve unaokolo, zvezde i šatoraste konstrukcije ostaju cele.
Rad svih mehanizama svakodnevno prati tim stručnjaka, a radovi na kremaljskim kulama se sprovode strogo i vodi se računa i o najsitnijim detaljima. Takođe, zvezde se na svakih pet godina peru i redovno se proverava opšte stanje konstrukcije.
