Praistorijski pećinski lav pronađen u Jakutiji sačuvan je u celosti zahvaljujući permafrostu koji je pomogao da se njegovi ostaci ne raspadnu. Prema tvrdnji ruskih naučnika, stvorenje je bilo staro otprilike jedan i po do dva meseca kada je uginulo. U toku su testovi koji će otkriti tačnu starost, ali stručnjaci smatraju da su ostaci divlje mačke stari između 20.000 i 50.000 godina. Još nije utvrđeno da li je u pitanju mužjak ili ženka.
Sputnjik je o ovom uzbudljivom otkriću razgovarao sa doktorom biologije Valerijem Plotnikovim sa Odseka za proučavanje faune mamuta na Akademiji nauka Republike Saha (Jakutija).
„Dobro očuvane ostatke mladunčeta pećinskog lava pronašli su početkom jeseni 2017. godine lokalni građevinari na lokalitetu ’Medveđa jazbina‘ (Ehe arghakhtah na jakutskom jeziku), na obali reke Tirektija u okrugu Abiski u Jakutiji“, otkrio je Plotnikov.
Permafrost se trenutno topi, pa leš mladunčeta možemo bolje da sagledamo, objašnjava biolog.
„Pećinski lav je bio predator, savremenik dugodlakih mamuta koji su živeli u kasnom pleistocenu, pre 150.000 do 10.000 godina, a izumrli su na kraju poznog pleistocena pre oko 10.000 godina“, rekao je Plotnikov za Sputnjik.
Prva lobanja pećinskog lava otkrivena je u pećinama Nemačke u slivu Rajne 1810. godine, zbog čega se i vrsta naziva pećinskim lavom, iako su ove životinje živele i na otvorenim prostranstvima tundre.
„Pećinski lav je bio nešto veći od svog današnjeg rođaka, ali nije imao grivu. Na kraju repa nije imao kićanku kao savremeni afrički lav“, rekao je naučnik.
U kasnijem pleistocenskom periodu ova zver nije imala konkurencije: medvedi, vukovi i ostali predatori nisu mu predstavljali značajnu konkurenciju. Prema Plotnikovim rečima, pećinski lavovi su se uglavnom hranili irvasima, jelenima, mladim mamutima, divljim konjima i mošusnim govedima, a najverovatnije su vodili samotnjački život.
Ranije su neki mediji spekulisali da bi životinjska vrsta mogla da se vrati u život, nakon što je dr Albert Protopopov, šef Odseka za studije o fauni mamuta na Akademiji nauka Republike Saha, izjavio da bi očuvani ostaci mladunčeta pećinskog lava poslužili za pokušaj kloniranja. Međutim, prema Plotnikovim rečima, za sada nema planova za oživljavanje pećinskog lava.
„Naučnici su pokušali i nastaviće da ožive dugodlakog mamuta. Što se tiče pećinskog lava, još uvek nije ništa planirano“, rekao je on. Štaviše, gotovo je nemoguće vratiti izumrle životinje.
Naučnik je takođe otkrio da neke zemlje, uključujući i SAD, rade na obnavljanju genoma dugodlakog mamuta uz pomoć azijskog slona, koji je najbliži srodnik izumrle vrste.
Krajem devedesetih godina japanski specijalisti su sproveli eksperiment u okviru projekta pod nazivom „Oživljavanje mamuta“: zamrzli su spermatozoid današnjeg bika i četiri godine kasnije njime oplodili kravu, koja je zatim rodila zdravo tele.
„Znači, naučnici su odlučili da pronađu spermatozoide dugodlakih mamuta i da njime oplode azijske slonice. Međutim, prilično je teško i skoro nemoguće pronaći očuvane genitalije mamuta (skrotum) i u njima aktivne spermatozoide“, objasnio je Plotnikov.
Ako eksperiment oživljavanja mamuta uspe, to će pomoći razvijanju tehnika za restauraciju izumrle faune, zaključio je stručnjak.
