Kijevske vlasti su saopštile da istraga u slučaju Osmajeva razmatra dve glavne verzije — „umešanost ruskih obaveštajnih službi i moguću osvetu čečenskog lidera Ramzana Kadirova“ — ali su dodale da će biti razmotrene i druge verzije.
Sumnja se da su napad izvršile dve osobe, a ranjeni Osmajev se nalazi u bolnici i dato mu je obezbeđenje.
Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandar Turčinov optužio je Moskvu da je umešana u napad na Osmajeva i njegovu ženu i obećao je „žestok i adekvatan odgovor“.
Turčinov je Okujevu nazvao „pravim herojem čečenskog i ukrajinskog naroda“.
Eksperti smatraju da je Ukrajina sama stvorila uslove za takve sukobe, a da je ovaj napad obračun čečenskog podzemlja i oligarskih ili nacionalističkih krugova.
„Ukrajina odavno priziva antiruski nastrojeno ekstremističko čečensko podzemlje. Još devedesetih godina Kijev je pokušavao da iskoristi tadašnju situaciju u Čečeniji u svojim igrama protiv Rusije, često populističkih. Naravno, pre ili kasnije, konflikt između predstavnika kavkaskog podzemlja i oligarskih ili nacionalističkih krugova u Ukrajini je bio neizbežan, zbog toga što je antiruski savez ukrajinskih nacionalista i islamskih ekstremista — privremen. Atentan na Osmajeva mogao bi da odgovara ili oligarskim strukturama, kojima je on stao na put u političkom smislu, ili je to prosto svođenje računa“, smatra ruski politikolog i publicista Vladislav Guljevič.
Ovo nije prvi pokušaj ubistva Osmajeva ove godine — letos je na njega pucano iz pištolja, u centru Kijeva, ali je tom prilikom njegova žena uspela da rani napadača pištoljem koji je dobila kao nagradu za službu kao dobrovoljac u bataljonu „Kijev 2“, sa kojim je ratovala u Donbasu.
Amina Okujeva je po struci hirurg, ali je bio glas i da je strasni ljubitelj oružja. Tridesettrogodišnja lekarka je kao snajperista ratovala u Donbasu i svojevremeno se hvalila da je ubila „nekoliko desetina“ neprijateljskih vojnika na istoku Ukrajine, zbog čega je od ukrajinskog MUP-a dobila pištolj „glok 43“.
Pravo ime Okujeve je Anastasija Nikiforova. Odrasla je u Odesi, na jugu Ukrajine, a nakon što je završila Medicinski fakultet udala se za Isu Mustafinova i promenila ime. Posle tri godine braka, njega su ubili na Severnom Kavkazu, a njegova udovica se ubrzo upoznala sa Adamom Osmajevim.
Ovaj par je jedan od najpoznatijih čečenskih ekstremista, koji se bori(o) za otcepljenje Čečenije, iako je pobuna separatista ugušena još početkom dvehiljaditih, dolaskom Putina na vlast.
Oni su ranije izjavljivali da nemaju nikakve veze sa džihadistima koji sprovode „partizanske akcije“ na Severnom Kavkazu, ali su otvoreno govorili da ratuju protiv Rusije i čečenskog lidera Ramzana Kadirova, koga podržava Kremlj.
Osmajev se naročito „proslavio“ 2012. kada je optužen da je planirao atentat na tadašnjeg ruskog premijera Vladimira Putina. On je planirao da podmetne bombu kako bi likvidirao Putina odmah nakon predsedničkih izbora.
Uhapšen je u Odesi i priznao je krivicu, ali je kasnije porekao tvrdeći da je bio mučen. Gotovo tri godine je proveo u zatvoru, ali je osuđen tek za ilegalno posedovanje eksploziva i nikad nije izručen Rusiji.
Ruske vlasti su tražile njegovu ekstradiciju, odeški sud je na to pristao, ali je proceduru blokirao Evropski sud za ljudska prava, uz obrazloženje da bi u ruskom zatvoru mogao biti mučen.
Oslobođen je neposredno posle izbijanja proevropske ukrajinske pobune „Majdan“ u Kijevu, 2014. godine, i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča sa vlasti, a nakon toga su se on i supruga pridružili kao dobrovoljci ukrajinskom bataljonu koji se borio protiv proruskih ustanika na istoku zemlje.
Osmajev potiče iz uticajne čečenske porodice. Njegov otac je čečenski naftaš, a stric se devedesetih godina aktivno bavio politikom.
Rođen je u Groznom, jedno vreme živeo je u Moskvi, a školovao se u Velikoj Britaniji, gde je studirao ekonomiju. Njegov stric Amin Osmajev je svojevremeno rekao da pretpostavlja da je njegov bratanac upravo u Britaniji pao pod uticaj vehabija, a štampa je pisala da je tamo stupio u kontakt sa Dokom Umarovim, ozloglašenim teroristom i vrhovnim vođom čečenskih islamista, koga su ruski specijalci ubili 2014. godine.
Pre odlaska u Britaniju, Osmajev je bio u pritvoru u Moskvi zbog sumnje da je pripremao teroristički napad i atentat na čečenskog lidera Ramzana Kadirova, ali je pušten, dok su ostali ekstremisti iz njegove grupe osuđeni.
Iz Britanije je, kako se pisalo, sa lažnim pasošem stigao u Ukrajinu, gde je za Janukovičevo vreme tražio politički azil, ali je odbijen.
Nakon što je pušten iz zatvora, gde je ležao zbog planiranja atentata na Putina, Osmajev se pridružio bataljonu poznatog teroriste Džohara Dudajeva u Donbasu, gde je ratovao protiv prorusa.
Osmajev je stao na čelo tog bataljona u zimu 2015, posle pogibije komandanta bataljona i bivšeg čečenskog brigadnog generala Ise Munajeva.
Lokalna policija je saopštila da se operacija „Sirena“ u Kijevskoj oblasti nastavlja, i da je istraga o napadu na bračni par u toku. Otvoren je krivični postupak po Članu 115 Krivičnog zakona Ukrajine „ubistvo sa predumišljajem“, koje se smatra naručenim.
