Dugo najavljivana prva sednica Radne grupe za pružanje podrške unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji zakazana je za danas u 13 časova, prenosi Javni servis Srbije. Predsednik Radne grupe i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić sastaće se sa članovima tog tela u zgradi Vlade.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka kaže da tim sastankom počinje druga faza dijaloga o Kosovu u kojoj se očekuje uključivanje svih relevantnih institucija i zainteresovanih organizacija. Međutim, dodaje naš sagovornik, činjenica da su članovi Radne grupe predstavnici svih ministarstava govori da bi rezultat njihovog rada na kraju trebalo da bude jedan sveobuhvatni predlog za rešavanje kosovskog problema, u cilju zaštite interesa koje Srbija ima na Kosovu.
„Ključne teme u sklopu tog unutrašnjeg dijaloga mogli bi da budu pre svega mehanizmi zaštite srpske kulturne baštine, zatim status državnih preduzeća, pogotovo onih koja su od ključne važnosti za opstanak Srba na Kosovu, a to su Trepča, Gazivode i kompleks Brezovica, kao i to dugoočekivano formiranje Zajednice srpskih opština, koja bi zaštitila prostor na kojem većinski žive Srbi. U svakom slučaju, ideja je da ta radna grupa ostvari i na neki način prati i usmerava tok tog unutrašnjeg dijaloga i da na kraju da sve te predloge sublimira u jedan sveobuhvatni predlog za rešavanje kosovskog pitanja“, kaže Surlić.
Politički analitičar Stevica Deđanski kaže da je veoma dobra vest što to telo počinje da radi, kako bi građani Srbije imali uvid u smer razvoja dijaloga. Naglašava da svi nacionalno opredeljeni i patriotski orijentisani političari, analitičari i novinari u ovoj zemlji misle da moramo da budemo realni, za razliku od ranijeg vremena, kada su pravljene greške.
„Sada moramo da budemo realni ako želimo da sačuvamo naše stanovništvo na KiM koje nije u zavidnom položaju. Isto tako moramo da pazimo da ne odemo u kontra situaciju, da odemo u defetizam i da dajemo sve što se od nas bude tražilo. Za tim zaista nema potrebe. Neko prihvatljivo rešenje o kojem će se verovatno razgovarati, tamo gde su Srbi većina, dakle na severu, oko manastira i u enklavama, jeste da se traže konkretni uslovi da to bude eventualno neka podela Kosova“, kaže Deđanski.
Analitičar, međutim, upozorava da ako se govori o nekom sveobuhvatnijem rešenju i o albanskom delu ili statusu, onda treba da se otvori i pitanje Republike Srpske, koje je ključni i vitalni interes za opstanak srpskog naroda.
„Očekuje se težak posao i jako je bitno da bude jedinstven i izbalansiran stav između ove dve krajnosti. Da li ćemo u tome uspeti, biće veoma interesantno videti, ali sam ubeđen da će današnji političari shvatiti realnost, za razliku od nekih ranijih situacija koje smo imali, i verujem da će biti spremni da brane prava Srba na Kosovu i Metohiji“, smatra Deđanski.
Predsednik Srbije je uoči zasedanja Radne grupe za pružanje podrške unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji poručio da Srbija mora da gradi mir i budućnost. Podvukao je da je svaka teritorija „sui generis“ slučaj i da postoji samo jedno međunarodno pravo, a da je Srbija svojim ponašanjem, ne iznoseći detalje sa sastanaka na kojima se suočavao sa licemerjem, pokazala zrelost i ozbiljnost.
„Zato sam zadovoljan što ćemo krenuti u razgovore, da se oslobodimo naših mitova, kao i laži da je sve na Kosovu naše, ali i laži da tamo nema ništa naše“, rekao je Vučić. Kako će, međutim, tu rečenicu tumačiti građani Srbije?
Deđanski kaže da je ubeđen da je predsednik to rekao jer je došlo vreme da budemo realni i da sagledamo šta možemo da izvučemo iz realne situacije koja nije dobra.
„Ta situacija je nasleđena, opterećuju pritisci sa Zapada, i ta rečenica će sigurno izazvati i pozitivnu i negativnu reakciju. Želim da verujem da i državni vrh veruje da ne smemo ići u defetizam i da ne smemo dati sve što se traži od nas. Iz te rečenice se može tumačiti da i nećemo, a biće i zadovoljnih i ljutih, ali političari u Srbiji se biraju da bi rešavali probleme koji tište narod, a ne da bi se dopadali građanima. Ovo je preuzimanje odgovornosti — mi moramo da sačuvamo pravo Srbije na Kosovo i Metohiju i da sačuvamo Srbe koji tamo žive“, uveren je analitičar.
Stefan Surlić saglasan je sa predsednikom Vučićem da treba da prihvatimo da je Srba na Kosovu i Metohiji šest do osam, a ne 80 odsto i da u skladu sa tom činjenicom treba nastaviti suživot sa Albancima.
„Mislim da je izjava predsednika Srbije pre svega kritika upućena onima koji Kosovo posmatraju samo u mitološkom okviru. Ovo je vrlo važan politički momenat, koji je otvoren u jednom kratkom vremenskom periodu, gde bi Srbija trebalo da iznese jasno svoje zahteve — šta su to njeni interesi na Kosovu od kojih ne odstupa, a opet, to je i poruka da moramo i da uvažimo činjenicu da na Kosovu danas u ogromnoj većini žive Albanci, koji odbijaju da se njima vlada iz Beograda i koji žele da žive u svom zasebnom, autonomnom političkom sistemu. Na tragu onih koji su apsolutni kritičari, ali i onih koji bi se unapred odrekli Kosova, predsednik Vučić izgleda želi da iznese tu neku ’srednju opciju‘, gde nije sve izgubljeno, ali moramo da prihvatimo realnost nekih gubitaka iz prošlosti, koje vučemo i dan-danas“, kaže Stefan Surlić.
