Nuklearne podmornice klase „Borej“ duge su po 160, široke 13,5 metara, podvodnog su deplasmana od 24.000 tona, imaju posadu od 107 članova, od toga je 55 oficira, brzina im je 29 čvorova, ili 54 kilometara na sat i skoro su nečujne u podvodnoj vožnji. Mogu da zarone do 450 metara i da pod vodom ostanu neprekidno 90 dana. Naoružane su sa po 16 interkontinentalnih raketa tipa „bulava“, dometa od preko 9.500 kilometara, sa po deset bojevih glava, svaka snage 150 kilotona, koje se nezavisno usmeravaju na ciljeve i mogu da menjaju svoju trajektoriju po pravcu i po visini, čime mogu da izbegnu američku protivraketnu odbranu.
Nova nuklearna strateška podmornica klase „Borej A“, „Knez Vladimir“, duža je za deset metara od klase „Borej, nosi takođe rakete „bulava“, može da zaroni do 500 metara dubine, brzina joj je 55 čvorova. Do 2020. godine u ruskoj ratnoj floti treba da bude osam podmornica klase „Borej“ i „Borej A“, po četiri takve podmornice u Severnoj i u Pacifičkoj floti. Posle 2020. godine biće naručeno još pet podmornica klase „Borej A“.
Te podmornice biće nosilac ruske nuklearne moći na svim svetskim morima i okeanima. Trenutno, rusku nuklearnu podmorničku moć čine tri nuklearne strateške podmornice klase „Delta-3“ sa po 16 interkontinentalnih projektila tipa R-29 „volna“, ili po NATO kodifikaciji SS-N-18, šest podmornica klase „Delta-4“ sa po 16 raketa R-29 RMU „sineva“, ili po NATO kodifikaciji SS-N-23, jedna podmornica klase „Tajfun“ sa 20 raketa tipa „bulava“, odnosno SS-N-32, te tri podmornice klase „Borej“ sa po 16 projektila tipa „bulava“, odnosno SS-N-32. Pored toga ruska ratna mornarica raspolaže i sa devet nuklearnih jurišnih podmornica raznih tipova naoružanih vođenim krstarećim raketama sa klasičnom konvencionalnom bojevom glavom, ili nuklearnom bojevom glavom, kao i sa još 17 nuklearnih jurišnih podmornica opremljenih i raketama i torpedima. Klasičnih dizel-električnih podmornica Rusija ima 23, 16 klase „Kilo“, šest klase „Varšavljanka“ i jednu podmornicu tipa „Lada“.
Jačajući svoju stratešku podmorničku flotu Rusija, zapravo, asimetrično odgovara na američki antiraketni štit u Evropi i na Pacifiku. Kada ruske podmornice priđu američkim obalama nikakav štit neće imati vremena da reaguje. Naravno, svaki pokret ruskih podmornica američka ratna mornarica i vazduhoplovstvo budno prate, kao i obrnuto, ali kako su ruske najnovije atomske podmornice skoro nečujne, sa sasvim novim tipom propulzije, Pentagonu je sada veliki problem da detektuje ruske podmornice pred američkim obalama. Tu ni NATO sistem SOSUS kontrole kod Islanda ne pomaže. Rusi tu podmornicama u podvodnoj vožnji šibaju kao na auto-putu.
U Beograd treba da stigne nekadašnja jugoslovenska džepna podmornica klase „Una“ koju je Crna Gora poklonila Srbiji, kao deo podmorničarske tradicije i nasleđa Srbije.
