Profesor Podobnik kaže da je Hrvatska po mnogo čemu slična Grčkoj.
„Nisu hteli da se menjaju, pa je propast ipak došla jer ako se konstantno zadužujete, jednom mora da dođe i vreme naplate. Ako Zapad nije imao milosti prema Grčkoj, kolevci civilizacije, samo naivni mogu da misle da bi prema Hrvatskoj bio milosrdniji. Nedavno sam boravio u Grčkoj. Srednjoškolski nastavnik javnog sektora rekao mi je da mu je plata pre 10 godina bila oko 1.500 evra, a danas je oko 900. Jasno je da su oni protestovali, ali kad je Merkelova zavrnula finansijsku slavinu, država više nije bila u stanju da osigura visoke plate garantovane kolektivnim ugovorima, pa je došlo do drastičnih rezova.“
Profesor Podobnik kaže da u današnjoj Evropi pobeđuju one zemlje koje se brže menjaju i prilagođavaju.
„Upravo je ta brzina promena nešto što naši političari često ne uvažavaju. A suština brzine promena je jednostavna — ako se mi razvijamo dva odsto godišnje, a naša konkurencija, recimo Srbija, tri odsto, mi nazadujemo naspram Srbije“, kaže Podobnik.
Postavlja se pitanje da li je propast Hrvatske u interesu država EU, koje i same imaju kompanije i banke u Hrvatskoj.
„Zar nije želja svake firme da ima monopolsku poziciju na tržištu? Upravo zbog te prirodne želje da se zauzme monopolski položaj, tržište se reguliše na način da sprečava monopol. Problem je što niko ne sprečava monopolsku poziciju na nivou država. A činjenica je da je Nemačka nešto ’jednakija‘ od ostalih u EU, baš kao što je to Amerika na nivou sveta. A ako monopol na nivou država nije zabranjen, prirodna je težnja najvećih da zauzmu tu poziciju“, kaže Podobnik.
On skreće pažnju i na negativne demografske trendove u Hrvatskoj.
„Jedna od posledica dugotrajne krize i nesprovođenja reformi, imeđu ostalog je i iseljavanje našeg stanovništva čije ćemo posledice osetiti u bliskoj budućnosti. Zanimljivo je da je ispitivanje koeficijenta inteligencije po zemljama EU pokazalo da je u Hrvatskoj prosečni koeficijent inteligencije oko 90, dok je u Sloveniji malo ispod 100, a u nordijskim zemljama nešto iznad 100. Ako pretpostavimo da bi sve nacije trebalo da budu podjednako inteligentne da iseljavanja nema, očigledno je šta nam ove brojke govore. Ne samo da ljudi odlaze zbog korupcije i neefikasnosti države, nego statistički gledano inteligentniji i sposobniji odlaze u većim brojevima nego oni manje inteligentni. A kako je takođe logično da više odlaze oni skloniji preduzetništvu nego kancelarijski paraziti, to sve zajedno, nažalost, ne ostavlja prostor za preveliki optimizam. Treba li uopšte govoriti da što više odlaze oni sa većim koeficijentom inteligencije to znači da Hrvatska ima manje kandidata za poslove u području novih tehnologija. Što nam takvih više odlazi, to smo bliže Africi, a sve dalje od recimo Singapura“, napominje Podobnik.
