Otvoreno pismo dobitnici Nobelove nagrade za književnost, gospođi Herti Miler povodom govora na skupu posvećenom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 23. oktobra 2017. godine.
Gospođo Miler, za mene je ovo ismevanje žrtava!
Gospođo Herta Miler, do sada nije bilo potrebe da Vam se, na primer zbog Vaših literarnih radova, obratim. Danas pak moram da Vam pišem. Povod: U srpskim novinama sam pročitao o Vašem govoru na jednom skupu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, organizovanom od strane Ambasade Nemačke u Beogradu i Beogradskog sajma knjiga. O pomenutom govoru pritom u nemačkoj štampi nije bilo ni reči. Kako navodi „Serbianmonitor“ od 25. oktobra 2017, na temu „Eksplozija nacionalizma u tadašnjoj Jugoslaviji“ i povodom NATO agresije 1999. između ostalog ste izjavili i sledeće: „Srbija je sama sebi donela zlo i građani moraju da prihvate istinu da su sami sebi prouzrokovali patnju“. Na pitanje da li je nasilje legitimno rešenje u političkim konfliktima, odgovorili ste: „(…). U ratnoj situaciji jedna strana mora da pobedi drugu. Stoga verujem da je vojna intervencija ljudski i moralno opravdana i u mnogim slučajevima se pokazala kao ispravna. (…)“.
U trenutku kada je Beograd bio poslednji evropski grad koji je bombardovan u 20. veku, u jednom eseju ste napisali „da razumete poziciju NATO-a i da Milošević mora biti zaustavljen za sva vremena. (…) Ako jedna zemlja u periodu od devet godina započne četiri rata i pritom gradove praktično pretvori u groblja, to se više ne može samo uz pomoć reči zaustaviti. (…)“. Rekli ste da ovo mišljenje do današnjeg dana niste promenili: „Još sam istog mišljenja. (…) Ova zemlja je sama prouzrokovala sopstveni bol i patnju. Srbi su sami sebi doneli stradanje“.
Gospođo Miler, ovim neverovatnim izjavama otkrili ste svoje nepoznavanje istinske političke pozadine i toka uništenja nekadašnje SFRJ, kao i SRJ u toku devedesetih godina prošlog veka. Pri tome ste sebi dozvolili jedno izuzetno nemarno dodeljivanje krivice srpskom narodu. I to sve kao nemačka spisateljica.
Dozvolite mi da Vam otvoreno kažem kako sam se osećao kada sam čuo Vaš govor: kao nemački građanin i intelektualac koji se bez predrasuda bavio političkim događanjima na Balkanu, koji je najoštrije osudio napadački rat protivan međunarodnom pravu SAD-NATO alijanse (uz učešće Nemačke) protiv bivše Jugoslavije i koji zna da su u ovom ratu u ogromnim količinama korišćena visokootrovna i radioaktivna oružja sa osiromašenim uranijumom („prljave bombe“) i time svesno i namerno počinjen genocid, moram da priznam da sam Vašim blago rečeno nekvalifikovanim izjavama užasnut, zgađen i kao sunarodnik posramljen da je jedna Nemica sve navedeno pripisala srpskom narodu. Gospođo Miler, za mene je ovo ismevanje žrtava!
U međuvremenu su u Srbiji agresivne vrste kancera kao posledica upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom dostigle, kako među mladima, tako i među starima, epidemijske razmere. Ljudska patnja odjekuje do neba. Prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije, svakog dana po jedno dete oboli od kancera. Čitava zemlja je kontaminirana. Usled oštećenja naslednog materijala (DNK), na svet dolaze generacija za generacijom malformisane dece. U dva ukratko sažeta članka „Rat koji nema kraja“ i „Letargija srca“ izneo sam mnoge značajne činjenice o ovome zločinu bez presedana.
Zanimljiv odgovor nemačkoj nobelovki Herti Miler dao je i naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica.
Gospođo Miler, ako Vam do sada nisu bili adekvatno razjašnjeni politički događaji u bivšoj Jugoslaviji, kao i istinski razlozi i ciljevi NATO agresije 1999. i njihova katastrofalna dejstva ili ako ste klasična žrtva nemačkih medija i njihovog krivljenja istine, onda je to zaista žalosno za jednog intelektualca — ali zbog toga se možete bar izviniti srpskom narodu. Vaš kolega Peter Handke i mnogi drugi slobodni umovi nisu postale žrtve medijske manipulacije, već su nezavisno razmišljajući izgradili sopstveno mišljenje i postupali potom hrabro u skladu s njim. Ako pak želite da svojim izjavama podržite uzročnike genocida govoreći im ono što žele da čuju (nije mi poznato da je postojao bilo kakav protest od strane, na primer, Ambasade Nemačke u Beogradu), onda to smatram sramotnim i krajnje nedostojnim jedne intelektualke i uz to još i dobitnice Nobelove nagrade.
Dr Rudolf Henzel, dipl. psih.
Lindau (Bodensko jezero)
