Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nije časila ni časa. Četiri dana pošto je general Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant Treće armije i Prištinskog korpusa, na Vojnoj akademiji u Beogradu održao predavanje na temu: Heroizam i čovečnost srpskih vojnika u odbrani od NATO agresije i u izvođenju protivterorističke operacije na KiM 1998-1999, stiglo je reagovanje Brisela.
Neko ko je osuđen za ratne zločine ne može da drži predavanje na Vojnoj akademiji, to je protivno evropskim standardima, objasnila nam je Mogerinijeva. Valjda smo dosad, koliko traje naše kandidatsko primicanje EU, naučili ko je ovde zadužen za držanje predavanja i lekcija.
U najnovijoj lekciji Mogerinijeva kaže da od nas očekuje da „politički lideri poštuju žrtve prošlih sukoba i da iskreno promovišu pomirenje na Zapadnom Balkanu, koje je od suštinskog značaja za stabilnost, mirnu budućnost i prosperitet“. Bi tu još nešto iz poznatog arsenala fraza o prevazilaženju teškog nasleđa, međusobnom poverenju, dijalogu, toleranciji… A sve to u odgovoru koji je prištinskom portalu „Gazeta pres“ dostavila portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič.
Ne piše na čije pitanje, verovatno kosovskog predsednika Hašima Tačija, koji se javno žalio zbog toga što će Lazarević predavati „o modernim metodama ratovanja u pokušaju etničkog čišćenja na Kosovu“.
„Zamislite u kakvom svetu živimo u kome se ljudi koji su činili mnogobrojne zločine na Kosovu i Metohiji i koji su predvodili terorističku organizaciju Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) nalaze na važnim funkcijama i komuniciraju sa vodećim ličnostima EU. A te vodeće ličnosti EU drže lekciju Srbiji“, kaže za Sputnjik nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa, general Momir Stojanović, koji je bio svedok na suđenju generalu Lazareviću u Haškom tribunalu.
Ako i postoji sumnja da je general Lazarević ratni zločinac onda je, rekao bih, nepobitno dokazano da je Hašim Tači zlikovac, a ne ratni zločinac, dodaje Stojanović.
Iza retoričkog pitanja da li stvarno ima onih koji misle da su svi Srbi u Haškom tribunalu bili zlikovci, on odmah odgovara da je reč o političkom sudu. Lazarević je izdržao nepravednu kaznu, kaže Stojanović, ističući da to kao ratni načelnik bezbednosti na Kosovu i Metohiji dobro zna.
Ključno je pitanje, kaže on, kako će na sramne poteze EU da odgovori državno rukovodstvo i ima li Srbija snage da vodi autentičnu, samostalnu spoljnu politiku.
I opet pita da li je general Lazarević branio svoju zemlju, teritorijalni integritet i celovitost svoje zemlje, ono za šta je položio oficirsku zakletvu, ili je Hašim Tači nasilno, nezakonito izvršio secesiju jednog dela Srbije. Ta igra moći u međunarodnoj zajednici je, kaže, za normalnog čoveka jako zbunjujuća.
Najnovije oglašavanje Brisela samo je pokazalo da još nisu iscrpljene sve teme za dvostruke aršine EU kada je Srbija u pitanju. Kada prošlogodišnja gotovo svakodnevna antisrpska histerija u Hrvatskoj, čak i sa najviših mesta, nije jenjavala, pismo tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića najvišim zvaničnicima EU, pa i Mogerinijevoj, čekalo je na odgovor više od mesec dana. A kakav je na kraju stigao, bolje bi bilo da ništa nisu ni odgovarali.
Ovoga puta, EU se uzbudila zbog predavanja jednog od onih generala koji su na takav način predvodili vojsku da im je i moćni neprijatelj odao priznanje. Ne bi čudilo da se jednoga dana i ta taktika bude izučavala na američkom Vest Pointu, poput Cerske bitke srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Šta očekuju Mogerinijeva i Tači, da poubijamo sve one koji su branili svoju zemlju, pita se Stojanović? Svakako, da odu u duboku ilegalu. I ne bi bio prvi put. Javna je tajna da su po nalogu Zapada oficiri koji su aktivno učestvovali u odbrani Srbije od NATO bombardovanja 1999. godine brzo posle 2.000. godine penzionisani po kratkom postupku.
Treba li podsećati da pukovnik Protivvazdušne odbrane Zoltan Dani, čija je jedinica oborila „nevidljivi“ F-117, danas mesi pite i hlebove u rodnom Skorenovcu kod Kovina. Penzionisan je 1. septembra 2004. Ko zna gde su ostali saborci iz te jedinice kojima, po rečima samog Danija, pripadaju kolektivne zasluge za taj čin. „Osuđeni“ bez suđenja.
Na „nevinost“ vođa terorističke OVK, ipak još nije stavljena tačka. O dokazima za počinjene zločine sadašnjeg premijera samoproglašene države Kosovo Ramuša Haradinaja i predsednika Hašima Tačija, trebalo bi da odlučuje nedavno posebno formirani Specijalni sud za zločine OVK-a.
Do tada će se srdačno grliti u Briselu sa Mogerinijevom. Toliko o EU „poštovanju žrtava prošlih sukoba“.
