Posle odluke Madrida o Kataloniji koja predviđa ostavku Vlade autonomije i raspuštanje parlamenta koji je proglasio nezavisnost, premijer Španije Marijano Rahoj preuzeo je na sebe ovlašćenja šefa Vlade Katalonije i predao ih je potpredsednici Soraji Santos de Santamariji. S druge strane smenjeni šef Katalonije Karles Pudždemon tvrdi da je to suprotno volji katalonskog naroda.
Može li biti rata?
Šta dalje? Može li doći i do neke vrste oružanog sukoba, jer je tačka bez povratka pređena. Prete li hapšenja? Kako će izgledati vanredno stanje u Kataloniji, koje nije isključeno?
Do oružanih sukoba neće doći iz prostog razloga što su u pitanju dve različite pozicije i sva vlast i oružana prednost je na strani Madrida, predviđa za Sputnjik nekadašnji ambasador u Španiji Trivo Inđić, napominjući da će sigurno biti takozvane građanske neposlušnosti i da će Katalonci braniti svoje institucije.
„Centralna vlada iz Madrida je odlučila da reši problem putem takozvanih vandrednih izbora koje bi ona kontrolisala i smenom postojećih političkih garnitura u Kataloniji — smenom parlamenta, kontrolom lokalnih policijskih snaga, kontrolom lokalnog pravosuđa i drugim potrebnim merama. Već i ranije je bila situacija da je uhapšen jedan broj gradonačelnika i lidera Katalonije, a ovoga puta se pokušava sigurno i hapšenje članova vlade, odnosno ministara i samog predsednika vlade Pudždemona, koji će biti osuđen i za pobunu prema krivičnom zakoniku“, naglašava Inđić za Sputnjik.
Problem je, dodaje taj diplomata, što je vrlo teško odmah zameniti sve organe vlasti u Kataloniji i što će to zahtevati vreme, tako da će priprema izbora ovaj deo operacije centralne vlasti baciti malo u zasenak.
Građanska neposlušnost
„Međutim, odsudni iskorak je učinjen, Katalonija je proglasila republiku i veliki broj građana će, čak i ako bude izbora, sigurno glasati protiv ovih zahteva iz Madrida ili će apstinirati. Nejasna je i sama primena Člana 155 i u kojoj meri on zaista može da redukuje autonomiju, to ustav neprecizno kaže. Međutim, desničarska vlada iz Madrida je odlučna da sprovede svoj program i, što je zanimljivo, EU podržava tu vlast i prepušta rešavanje slučaja Katalonije samoj Španiji“, konstatuje Inđić.
Zahtev centralne vlasti u kome, kako primećuje Inđić, nažalost učestvuju i takozvani socijalisti, ide ka tome da sasvim kontroliše sve institucije u Kataloniji iako su socijalisti tražili da ta primena sile bude proporcionalna i razložna, na primer da se ne ukida sloboda medija.
„Verujem da oružanih sukoba zasad neće biti jer su Katalonci želeli da kroz dijalog sa Madridom i legalnim putem razreše problem secesije, a ne pribegavajući sili. Međutim, treba računati na to da će građani Katalonije svakako da se brane ali, kao što sam rekao, sredstvima građanske neposlušnosti“, zaključuje Inđić.
