Uz pomoć snažnih žiroskopa i održavanjem ravnoteže zahvaljujući njihovom teškim zamajcima, Semjonovljev žirovoz klizi namenskim šinama nekoliko metara iznad običnih vozila i pešaka. Najvažnije je, kaže on, što je njegovo rešenje pristupačno, sigurno, nije štetno za okolinu i može se ugraditi na postojeće putne mreže.
Semjonov je rodom iz Karačajevo-Čerkezija, a živeo je u Moskvi između 1982. i 2006. godine, radeći u građevinarstvu. Sa grupom kolega je 1993. godine kupio udeo u moskovskoj fabrici „Krasnaja presnja“, poznatoj u sovjetskom periodu po proizvodnji livenih mašina, mašina za kalupe i druge industrijske opreme. Godine 2006. inženjer se preselio u Istanbul u Turskoj, gde je osnovao prefabrikovano preduzeće za stambenu tehnologiju „Dahir insat“, koje je razvilo niz jedinstvenih, patentiranih rešenja za projektovanje i konstrukciju.
Osim za stambena rešenja, Semjonov ima smisla i za transportna. Koncept žirovoza je njegov ponos i dika.
Govoreći za Sputnjik o svom misaonom procesu i šta ga je navelo na pronalazak ideje žirovoza, Semjonov je objasnio da se sve svodi na fiziku inženjeringa.
„Svaki problem ima ograničen broj mogućih rešenja“, kaže on. „Isto važi i za saobraćajne gužve. Može se poleteti i leteti iznad puteva, mogu se izgraditi putevi na više nivoa ili kompleksna mrežu tunela, mogu se prisiliti vozači da se prebace na mikro-automobile opremljene veštačkom inteligencijom i navigacionim sistemima, izgraditi monorejlovi (jednostruke-pruge) ili žičare iznad postojećih automobila itd. Ali sve ovo je komplikovano, skupo, a neće omogućiti potrebne brzine ili obim prevoza putnika“.
Inženjer je naglasio je da je potrebno da se razmotre postojeće putne mreže, zajedno sa njihovim beskrajnim saobraćajnim gužvama. Između samih vozila i puteva sve što ostaje je razdelnik u središtu kolovoza.
„Ovde, duž ove tanke linije razdvajanja, možemo da postavimo standardnu železničku prugu“, navodi Semjonov, insistirajući na tome da mora biti standardna, obična šina, što ne bi iziskivalo stvaranje potpuno nove industrije.
„Ovo će nam omogućiti da rešimo problem na nekonvencionalan način“, objasnio je inženjer. „Železnica koja je samo dva centimetra iznad nivoa puta neće ometati drumski saobraćaj. Biće moguće da se vozi ispod njega u bilo kom smeru. Na taj način ćemo imati moćno vozilo koje može da se kreće preko postojećih puteva, a koje zahteva samo uzak pojas između kolovoznih traka.“
Semjonov veruje da će njegov pronalazak ubediti mnoge putnike da se odreknu svojih privatnih automobila u korist novog oblika javnog prevoza.
„Žirovoz će biti prostran, lagan, udoban, tih i siguran. Moći će čak da ima i kafić i kupatilo u kabini. Ispijanje kafe ili svežeg soka uz sendvič na putu do posla postaće uobičajena stvar za putnike na ovoj vrsti prevoza“, naglašava on.
Prema rečima ovog pronalazača, njegovo žirovozilo može brzo da se napravi i funkcioniše tačno onako kako je zamišljeno.
„Ne postoji nijedno tehničko pitanje za koje se ne može naći jasan, razumljiv, inženjerski izračunat odgovor“, istakao je on. „Ne želim da se bavim izgradnjom zamaka u oblacima i mogu da obećam da će žirovoz voziti savršeno mirno i stajati kao da je posađen u zemlju kada je to potrebno. Nakon 15-20 minuta pokretanja zamajaca pomoću dizelskih generatora, njegovi žiroskopi mogu delimično da se napajaju energijom sa solarnih panela na krovu. Putovanje ovom vrstom prevoza biće jednako sigurno kao i običnim autobusom“.
U proteklom veku pronalazači su našli razne uređaje i alate koji koriste žiroskopski efekat, od navigacionih instrumenata za svemirska putovanja do žiroskopskog samonivelišućeg bilijarskog stola.
„Mnogi izuzetni pronalazači posvetili su godine svog života proučavanju zamajaca i žiroskopskog efekta“, objašnjava Semjonov. „Među njima su poznate ličnosti kao što su Petar Šilovski, Avgustus Šerl, Luis Brenan i naravno moj sunarodnik Nurbej Gulija, koji je čitav svoj život proveo u potrazi za idealnim skladištem energije.“
Što se tiče njegove ideje, Semjonov „nema sumnje“ da postoji potreba za žirovozima u gradovima sveta, niti da tehnologija može započeti da menja autobuse, tramvaje i trolejbuse u gradovima u budućnosti. On je uveren da žirovoz ima ogroman potencijal kao efikasan, ekonomičan, bezbedan, ekološki prihvatljiv i udoban način transporta. Izumitelj naglašava da u slučaju da se njegova ideja primeni, on oseća ličnu obavezu kao autor i vlasnik patenta da se angažuje u svakoj fazi — od projektovanja i konstrukcije do prvog prototipa, testiranja i sertifikovanja vozila za industrijsku proizvodnju.
Za Semjonova je posebno važno da njegov izum ostane sinhronizovan sa svojim urbanim okruženjem. „Na kraju krajeva, apsolutno je siguran, kako ekološki tako i fizički. Žirovoz ne može da izazove ozbiljne povrede ljudima, čak i prilikom sudara, osim ako se izgura sa puta ako stoje na svojoj šini. Čak i ako je ispražnjen, žirovoz će mirno voziti do sledeće stanice, gde će moći da istovari putnike“.
Semjonovljev koncept žirovoza postoji samo u obliku digitalnog prototipa u Autokedu. „Dahir insat“ pregovara sa Katarom o mogućoj realizaciji projekta. Izumitelj kaže da bi prvih 20 žirovozova moglo da bude spremno na vreme za Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine. Štaviše, on veruje da postoje mogućnosti za uvođenje projekta u Moskvi, verovatno u ograničenom obimu, na primer na liniji od metro-stanice Dinamo do aerodroma Šeremetjevo.
Za sada inženjer se nada da će završiti dizajn čitavog spektra žirovoznih vozila i stanica. „Ako sve bude išlo po planu, prvi putnici će u narednih nekoliko godina početi da se voze udobnim urbanim žirovozima besplatno. Nadam se da će ovo postati najvažniji razvoj u oblasti transporta u poslednje dve decenije“, zaključuje Semjonov.
