Na spisku vanrednih kontrola za 2017. godinu, objavljenom na sajtu Agencije, jesu i narodni poslanik Čedomir Jovanović, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, v.d. direktora Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu Saša Vlaisavljević…
Kršikapa je navela da se vanrednom kontrolom ne dokazuje krivica funkcionera, već da prikupljeni podaci eventualno mogu da ukažu da postoji nesklad između realnog stanja i prijavljenih prihoda.
„Smatram da Agencija u postupanju treba da poštuje integritet i ličnost svakog funkcionera i posao koji se obavlja i odgovornost funkcije koju nose i tako ćemo se ubuduće i ponašati“, kaže Kršikapa.
Ona je objasnila da se vanredna kontrola provere imovine i prihoda funkcionera pokreće po službenoj dužnosti kada postoje relevantne informacije i podaci koji eventualno mogu da ukažu da postoji nesaglasnost sa prijavljenim, realnim stanjem imovine i prihoda.
„To se radi na osnovu informacija koje dobijamo između sektorske saradnje same Agencije, drugih državnih organa, zatim pritužbi fizičkih i pravnih lica ili na osnovu informacija iz medija“, navela je Kršikapa.
Prema njenim rečima, nakon izvršenih provera Agencija „zatvara“ predmet, ili tako što utvrdi da nema nesaglasnosti u prijavljenoj imovini i prihodima ili, kako je objasnila, pokreće postupak i inicira postupanje nekih drugih državnih organa.
„Po završetku kontrole, obavestićemo javnost o rezultatima. Ne postoji rok u kojem moramo da završimo vanrednu kontrolu, ona zavisi od okolnosti slučaja, od toga šta se proverava, ukrštanja podataka…“, kaže Kršikapa.
Ona je dodala da Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa zakonom o Agenciji i godišnjim planovima provere imovine i prihoda funkcionera, sprovodi redovnu kontrolu kojom je u ovoj godini bilo obuhvaćeno 307 funkcionera.
„Tokom 2017. godine bili su obuhvaćeni narodni poslanici koji nisu bili u prethodnom mandatu skupštine, članovi vlade koji nisu bili u prethodnom sazivu, sudije Apelacionog suda i javni tužioci Apelacionog tužilaštva u Beogradu.“
Kršikapa kaže da je u 2016. godini bio pokrenut 21 postupak vanredne kontrole, kao i da je u toku provera pet izveštaja iz prošle godine.
Prema zakonu, funkcioneri za koje se utvrdi da su u izveštaju o prihodima i rashodima naveli nepotpune ili lažne podatke mogu biti novčano kažnjeni ili osuđeni na zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina.
Tanjug
