Pod sloganom „Ključ je u knjigama“, uz prisustvo nekoliko hiljada čitalaca, u nedelju veče svečano je otvoren 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga. Manifestaciju je otvorio pisac i akademik Miro Vuksanović, a posetioce je pozdravio i austrijski pisac, publicista i kritičar Karl Markus Gaus u ime počasnih gostiju, četiri zemlje u kojima se piše istim, nemačkim jezikom — Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lihtenštajna.
Posle zvaničnog otvaranja otpočeo je onaj jedinstveni saživot knjiga, pisaca i čitalaca, u valjda jedinom mestu u gradu — halama beogradskog sajma, u kojima priželjkujete što više ljudi i novih naslova, pa makar i nauštrb svežeg vazduha.
Arenom, pa prstenom, potom pasarelom do druge hale i nazad u još nekoliko krugova šetali su od prvog dana tinejdžeri i osnovci, majke sa bebama, predškolci zajedno sa najvremešnijim sugrađanima. Mešali su se jezici, smenjivali se za stolovima izdavača pisci i oni koji su tražili njihov potpis… Uz malo šareniša, muzike, kostimiranih princeza i prinčeva sa kojima su se slikali uglavnom mladi, uz panoe na ulazu u halu sa osmehnutim spisateljicama koje promovišu svoje nove naslove, Sajam je i ovoga puta svakome ponudio svoje dobronamerno i prijateljsko lice. Samo je jedna senka prešla preko njega, nepotrebna, reklo bi se suvišna. Za nju je zaslužna glavna gošća, nobelovka Herta Miler, koja je umesto književnosti ustupila mesto politici i… učinila da se mnogi zbog njenih reči osete loše. Očekivali smo razgovor u svetu fikcije, a dobili priču o bombardovanju i našim zaslugama. No, možda bi neka manja svetkovina knjiga poklekla u takvoj neprijatnosti, ali beogradski Sajam, ne, budući da su posetioci brzo sprali taj talog sa njegovih ulica. I okrenuli se čitanju.
I dilemi: šta izabrati iz ovakve ponude? Sa ovakve trpeze šarenih, novih, ponovljenih, naučnih, beletrističkih, zvučnih, ilustrovanih, dečjih, specijalizovanih izdanja? Sa tom su dilemom i reporteri Sputnjika proveli sve sajamske dane.
