Administracija SAD počela je proces praktične realizacije novog Zakona o sankcijama protiv Rusije koji je usvojen letos i poslala je u Kongres spisak kompanija i lica iz Rusije povezanih sa vojskom i obaveštajnim službama.
Prema pisanju lista „Volstrit džurnal“, na spisku se nalazi oko 30 kompanija, najvećih ruskih proizvođača oružja poput „Kalašnikova, MiG-a i „Suhoja“, zatim kompanije „Rosoboroneksport“, „Admiralitetska brodogradilišta“, koncern „Almaz-Antej“, „Ižmaš“, „Uralvagonzavod“, „Rosteh“, ali i ruske obaveštajne službe poput FSB-a.
Vojni analitičar Andrej Mlakar smatra da Amerikanci žele da, po principu „anakonde“, odnosno laganog davljenja žrtve, potpuno izoluju Rusiju u vojnom segmentu. Međutim, kako kaže, zbog novih sankcija američke administracije, zapravo će najmanje trpeti Ruska Federacija.
„Mere koje Vašington planira prema ruskim kompanijama odnosiće se, pre svega, na zemlje koje imaju dosta jaku saradnju sa Ruskom Federacijom. Dakle, najviše će trpeti zemlje Severne Afrike, sa kojima je Rusija značajno unapredila vojno-tehničku saradnju. Ovde pre svega mislim na Egipat i Alžir, a štetu će trpeti i zemlje Bliskog istoka, poput američkog saveznika Saudijske Arabije, koja je najavila kupovinu raketnog sistema S-400“, kaže Mlakar.
Franc Klincevič, prvi zamenik šefa odbora Saveta Federacije za odbranu i bezbednost sankcije tumači kao pokušaj SAD da stvore dobre uslove za razvoj domaće namenske industrije.
„Istovremeno, zahvaljujući ovim sankcijama lakše je ubediti političare i narod da je situacija u svetu veoma napeta i da je zato neophodno povećati vojni budžet. Jednostavno, Rusija sve više zarađuje na izvozu naoružanja. Tome je doprinelo učešće ruskih kompanija na domaćim i stranim sajmovima, ali pre svega operacija u Siriji, koja je pokazala moć ruskog vojnog sektora. Svaki prihod koji ostvaruje ruska namenska industrija automatski znači gubitak za američke kompanije. Realizacija sankcija neće uticati na poslovanje ruskog vojnog sektora, jer će se uvek naći zemlja koja želi da kupi rusko naoružanje, a to se vidi na primeru Saudijske Arabije, Katara, Turske, koja je inače članica NATO-a. Stoga, izolacija neće uspeti. Sankcije neće uticati na isporuke ruskih proizvoda“, istakao je Klincevič.
Kada je reč o sankcijama koje se tiču obaveštajnih službi, Klincevič napominje da mu nije mi jasno kako Amerikanci ne razumeju da je zahvaljujući saradnji obaveštajaca iz Rusije, SAD i Evrope sprečen veliki broj terorističkih napada.
„Treba li reći da će bilo koje ograničavanje ove saradnje i kontakata negativno uticati na bezbednosnu situaciju u Evropi? Potpuno se slažem sa procenom ruskog MSP-a da SAD preko Rusije drže treće zemlje kao taoce. Siguran sam da će nezadovoljstvo evropskih institucija i kompanija rasti velikom brzinom“, ukazuje Klincevič.
Sličnog stava je i vojni analitičar Andrej Mlakar.
„Ako se uvedu sankcije ruskoj Federalnoj službi bezbednosti, to će faktički dovesti do onemogućavanja vojno-obaveštajne službe Rusije da pruža usluge, tačnije informacije i dojave drugim zemljama. Te zemlje bi onda bile oslonjene isključivo na američke obaveštajne informacije, što bi za njih moglo značiti i bezbednosno ugrožavanje, jer bi Amerikanci verovatno filtrirali informacije“, upozorava Mlakar.
Aleksej Zudin sa Instituta za socijalno-ekonomska i politička istraživanja za Sputnjik kaže da su za SAD sankcije jedini instrument koji planiraju da koriste za takozvanu „normalizaciju“ odnosa sa Moskvom.
„U ovom kontekstu pozitivne izjave Reksa Tilersona o saradnji sa Rusijom izgledaju veoma čudno i neprikladno. Mislim da će SAD i dalje jačati sankcioni pritisak na Rusiju. Pritom, prethodne sankcije nisu imale efekat na koji je računao zvanični Vašington. Moskva nije promenila svoj spoljnopolitički vektor, pa ni realizacija novih američkih sankcija neće biti uspešna“, zaključuje Zudin za Sputnjik.
