Nezavisni istraživač Tom Seker kaže za Sputnjik da je grupa verovatno bila povezana sa „Operacijom Gladio“ — naporima NATO-a u organizovanju tajnih grupa za izvršavanje „fols fleg“ napada u evropskim zemljama tokom Hladnog rata.
Misterija ubistava koja su tri decenije drmala Belgiju mogla bi biti na ivici revolucionarnog preokreta, nakon što je bivši policajac priznao na samrtničkoj postelji da je bio jedan od članova „Krejzi Brabant kilers“ — nasilne kriminalne bande koja je ubila 28 i ranila još 40 osoba u nizu pljački koje su se desile tokom ranih osamdesetih.
Tokom trogodišnjeg postojanja grupe „Brabant Kilers“ trojica prerušenih muškaraca sa maskama, koji su govorili francuski, vikali su na žrtve tokom napada i bili poznati kao „Džin“, „Ubica“ i „Starac“. Izvršili su preko deset napada. Meta su bili supermarketi i hosteli, pucali su na kupce i osoblje, pa čak i decu, često samo u potrazi za sitnom gotovinom i jeftinom robom. Poslednji napad desio se u novembru 1985. godine kada su pumparicama zapucali u supermarketu u Alstu. Ubijeno je osam osoba, uključujući i ljude koji su polegali po podu i devetogodišnju devojčicu koja je čekala u parkiranom automobilu.
Njihove aktivnosti su tada misteriozno prestale, ali se sećanje na žestoke napade do danas zadržalo u belgijskoj javnosti.
Sada brat penzionisanog policajca iz Alsta, koji se nalazi nedaleko od Brisela, tvrdi da je njegov brat 2015. godine na samrti priznao ko je osumnjičen da je vođa bande sa nadimkom „Džin“. Osumnjičeni Kristijan Bonkofski bio je član elitne policijske jedinice „Grupa Dijana“, a dužnosti je razrešen tokom 1981. godine.
„Operacija Gladio“
Teorija da je postojala potencijalna veza između „Ludih brabantskih ubica“ i belgijske države bila je predmet razmišljanja skoro od prvog napada koji je grupa izvršila. Jedna od njih je i da je toliko poznavanje oružja od strane ubica moralo da bude posledica stručne i dobre obuke. Činjenica da je grupa toliko dugo delovala nedodirljivo, uprkos svojoj brutalnosti, izazivala je sumnju da je banda, na neki način i od nekoga zaštićena.
Neki poznavaoci su sugerisali da je grupa povezana sa „Operacijom Gladio“ — tajnom operacijom NATO-a sprovođenom tokom Hladnog rata, u kojoj su desničarske grupe u mnogim evropskim zemljama tajno finansirane, obučavane i naoružavane kao mini-vojne jedinice da bi vršile „fols fleg“, terorističke napade kao deo „strategije napetosti“ i diskreditacije levice. Tokom 1990. godine Evropski parlament je oštro osudio NATO i SAD zbog manipulacije evropskom politikom uz pomoć ovakvih mreža.
Veza između Brabantske bande i „Gladija“ ipak nikada nije neosporno dokazana, ali za nezavisnog istraživača Toma Sekera to se dogodilo „uglavnom zbog državne tajne“.
„Pitanje da li je mreža „Gladio“ uključena u masakr u Brabantu pokrenuto je kao deo belgijske parlamentarne istrage koja je u suštini propala, jer službe bezbednosti odbijaju da objave imena članova SDRA8 i STC / Mob, dva odeljenja koja su bila deo armije protekle tri decenije. Dve figure su od posebnog značaja — M. Raes, koji je bio zadužen za komunikacijsku grupu STC / Mob i potpukovnik Bernard Legrand, šef vojne tajne službe zadužen i za SDRA8, deo belgijske grupe „Gladio“ odgovorne za obaveštajne poslove, dokumentaciju i akciju, to jest špijuniranje i borbu“, rekao je Seker za Sputnjik.
Iako je belgijska Vlada više puta naredila službama bezbednosti da sarađuju sa istragom, oni su to svaki put odbili, što gospodin Seker naziva „klasičnim primerom“ obaveštajnih i bezbednosnih službi „koje rade van kontrole demokratski izabranih vlada“.
„Pojavio se još jedan plan — imena je trebalo da budu objavljena na odabranom panelu više od tri sudije, a sama imena umešanih u napade Brabanta bila bi na raspolaganju komisiji Senata. Tako bi se održala poverljivost, osim u mogućim slučajevima u koje je bila uključena belgijska tajna vojska, ali je takva mogućnost odbačena. Postojala je još jedna sugestija — da se otkriju samo datumi rođenja, ali Maes i Legrand su podneli ostavke odmah nakon što je sve izvrnuto ruglu u belgijskom listu ’Le Suar‘. Pokušaj komisije da ipak sazna imena je propao, jer je na sve stavljena zabrana po naređenju višeg zvaničnika obaveštajne službe, verovatno samog Legranda“, objasnio je on.
Majstori obmane
Prema Sekerovom mišljenju „najinteresantnija“ epizoda u istoriji belgijskog krila „Gladio“ bila je incident u Vilsalmu koji se dogodio 1984. godine. Prema istrazi belgijskog Senata, grupa američkih marinaca poletela je sa aerodroma u blizini Londona i spustila se padobranima u Belgiju, gde ih je dočekao agent SDRA8.
„Njihova misija bila je napad na kasarnu žandarmerije u Vilsalmu pod okriljem godišnje vežbe NATO-a sa imenom Osling, koja se održavala u to vreme. Po knjizi Danijele Ganser o operaciji ’Gladio‘ (Tajne NATO formacije), marinci su tokom dve nedelje boravka u Belgiji izazivali velike nevolje, uključujući i ispaljivanje granate na kancelariju državnog tužioca. Napad na kasarnu u Vilsalmu zvanično je otkazan, ali se incident ipak desio, jer je ubijen jedan od stražara. Oružje koje je ukradeno iz kasarne kasnije se pojavilo u sigurnoj kući za belgijske i francuske komunističke bande, kojima su spočitavani nasilje i zločini“, nastavio je on.
Uprkos svim pomenutim kontekstima, u svakodnevnom medijskom izveštavanju o ovom priznanju na samrti izbegava se pominjanje „Operacije Gladio“, pa čak i SDRA8, uporno insistirajući na tome da su u pitanju „politički motivisani zločini, predstavljeni kao dela ludih nasilnih bandi“.
„I zaista, Gardijan u svojoj priči na ovu temu ide tako daleko, pa kaže da su ’radikalno levi ili desni‘ pokušavali destabilizaciju belgijske države, kao da je država ta koja je ovde bila žrtva, a ne pravi počinilac. To je remek delo obmane“, zaključio je Seker.
