Ovo je ključno pitanje jer su ti srećnici, za razliku od drugih poverilaca koji će ispasti gubitnici, uspeli da „podmlade“ svoj dug, da ga u potpunosti osiguraju i poprilično zarade, piše „Indeks“.
Naime, stari dug isplaćen je novim kreditom, a novi dug vratiće im se prioritetno, uz kamatu od 4 odsto. Za druge će uslediti značajan otpis starih potraživanja kroz proces nagodbe.
O otkupu obveznica kao modelu isplate starog duga prema „Najthedu“ nije bilo rečeno ni slovca na brojnim novinarskim brifinzima. Do teksta Goranka Fižulića, koji je podatak pronašao u tužbi „Sberbanke“, o tome niko nije imao pojma. Mada Ramljak pokušava da uveri javnost da je to bilo poznato, najavljivano je bilo da će za svaki evro novog kredita jedan evro starog kredita dobiti senioritet pri naplati — ne i da će stari kredit, a pogotovo obveznica, biti odmah isplaćeni.
Ramljak kupio obveznice za 268,8 miliona evra
U svom odgovoru Ramljak je, terajući lisicu, isterao medveda. „Agrokor“ se zadužio za 960 miliona evra, od kojih je 480 miliona evra iskorišćeno za plaćanje starih potraživanja dobavljača i pripremu sezone, dok su sa preostalih 480 miliona zatvoreni stari krediti i otkupljene obveznice.
Umesto liste kreditora, iz „Agrokora“ nude procente pa kažu da su 21 odsto kredita upisale strane banke, a 23 odsto domaće. Ali, ključan novac su doneli vlasnici obveznica, na čelu sa američkim lešinarskim fondom, koji će u ovoj akciji najviše i zaraditi. Priznajući da je 56 odsto prava na novo kreditiranje otišlo vlasnicima obveznica, proizlazi da je „Agrokor“ kupio svoje obveznice po ceni od 268,8 miliona eura.
Drugi vlasnici obveznica nisu imali informaciju da će doći do otkupa obveznica. Mnogi su prodavali ne znajući za rolap. Niska cena obveznica na berzama uostalom pokazuje da nisu znali. Svaki racionalni ulagač, da je raspolagao informacijama o rolapu, prihvatio bi uslove koji bi mu doneli zaradu od šezdesetak odsto.
U „leks Agrokor“ ugrađen model kojim će američki fond oploditi svoj kapital
Postoje ozbiljne indicije da je „Najthed“ bio upoznat s vladinim planovima, ukazuje na to i sastanak 30. marta sa Antom Ramljakom, budućim šefom „Agrokora“, i jednim od autora Leksa. Mada Ramljak i „Najthed“ nastoje da obezvrede važnost tog susreta, činjenica je da je u Leks ugrađen rolap model, čarobni napitak, kojim će „Najthed“ oploditi svoj kapital.
„Stara potraživanja su refinansirana pod povoljnijim uslovima od prethodnih, a ceo taj iznos dobio je status najstarijeg potraživanja“, hvali se Ramljak. „Agrokor“ je dobio keš za nastavak poslovanja, „Najthed“ i društvo su napravili senzacionalni dil dok ostalim poveriocima preti značajan otpis. Ono što su oni kupovali po 30 centi za euro, Ramljak im je isplatio po 100. Još će 104 dobiti, s kamatama za novih sto evra kredita, pa se zarada u ovom dilu hrvatske vlade i američkog lešinarskog fonda penje i do 60 odsto.
„Leks Agrokor“ — efikasno sredstvo za bogaćenje odabranih
Zakon, koji je proklamovan za spas hrvatske privrede, pokazao se kao efikasno sredstvo za bogaćenje odabranih, američkih lešinarskih fondova. Protiv neravnopravnosti poveriocima ostaje sudska borba, ali je problem što bi račun na naplatu mogao doći svim građanima to jest poreskim obveznicima u Hrvatskoj.
Izvor: Indeks
