„Ono što ćemo danas objaviti je istraga o Rusiji o Uranijumskom sporazumu od pre nekoliko godina“, rekao je Nuns i dodao da je „ovo samo početak ove istrage“.
Nuns je objasnio da su poslanici bili zabrinuti zbog toga što Kongres nije bio obavešten o ruskom sporazumu o američkom uranijumu iz 2010. godine. Sporazum o strateškom uranijumu odobrila je komisija sastavljena od predstavnika američkih vladinih agencija, uključujući i Stejt department, na čijem čelu je tada bila Hilari Klinton.
Tokom predizborne kampanje 2016. godine, Donald Tramp je tvrdio da je Hilari Klinton mogla indirektno da ima koristi od toga da se ne suprostavi tranziciji „Uranijum jedan“ pod kontrolom ruske državne korporacije „Rosatom“. Konkretno, aktuelni američki predsednik optužio je bivšeg državnog sekretara da je dala Rusiji 20 odsto američkog uranijuma.
„Uranijum jedan“ je jedna od najvećih svetskih uranijumskih rudarskih kompanija. Registrovana je u Kanadi i ima globalno raznovrstan portfolio međunarodne imovine u Kazahstanu, Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji. „Rosatom“ preko svojih filijala poseduje 100 odsto akcija kompanije „Uranijum jedan“. Časopis „Hil“ pisao je da je kontroverzni sporazum koji je „Rosatom“ učinio jednim od najvećih svetskih proizvođača uranijuma, potpisan uprkos značajnim dokazima koje je FBI pribavio tokom istrage.