Potraga za počiniocem, piše američki „Njujork tajms“, trajaće mnogo duže, ako uopšte ikada i završi hapšenjem počinilaca.
U najmanjoj, ali i ekonomski najbrže rastućoj ekonomiji Evropske unije u poslednje dve godine zabeleženo je čak šest sličnih likvidacija. Mete, doduše, nisu bili novinari, ali nijedan slučaj nije rešen. Mnogi sumnjaju da će i sada biti tako, piše „Jutarnji list“.
Najnovija žrtva imala je izuzetno veliki broj neprijatelja. Na svom blogu „Raning komentari“ kritikovala je mnoge: od članova vladajuće Laburističke stranke i lidera opozicionog desnog centra (koji se, iako je protiv nje podigao nekoliko tužbi zbog njenog britkog, neustrašivog jezika, sada profiliše kao predvodnik borbe za pravdu), preko azerbejdžanske prve porodice i kartela do iranskog bankara, kineskih biznismena i korisnika ofšor poreskih oaza poput Paname i Britanskih Devičanskih ostrva. U kritikama i pisanju bila je pikantna, često nemilosrdna, ne štedeći one o kojima je pisala do te mere da se u četvrtima koje su uporišta njenih neprijatelja navodno slavila vest o njenoj smrti.
Ostatak Malte, pa čak i oni koji se nisu slagali sa stilom njenog izveštavanja, u potpunom je šoku i traži odgovore. Građani su to pokazali ovog vikenda kada su se hiljade njih slile na malteške ulice i u dva navrata okačile transparente „Mafijaška država“ na zgrade (policija ih je skinula, portparol tvrdi, verovatno zbog rečnika, da bi kasnije ponovno osvanuli). Tražili su, osim pravde za ubijenu, i hitnu ostavku načelnika policije, petog u poslednje četiri godine, i državnog tužioca, kao i promenu načina njihovog izbora. Osim Malte, atentat je uzdrmao i celu Evropsku uniju, koja je ostrvsku državicu primila u svoje članstvo 2004. godine i, suočena s krizom poverenja, predstavljala je kao dokaz uspeha i smisla Evropske unije. Atentat dokazuje da je na Malti, uprkos površinskom sjaju, nešto opasno trulo. Ubijena novinarka je na to upozoravala godinama.
Evropska Panama
„Kriminalci su sada gde god da pogledate. Situacija je očajna“, završila je svoj poslednji tekst, objavljen na blogu u ponedeljak posle podne, pola sata pre nego što je sela u automobil i nestala u detonaciji.
Dosad se naoko, i izdaleka, činilo kako Malti baš sve ide od ruke, pogotovo zahvaljujući spletu određenih okolnosti. Primera radi, njen finansijski sektor doživeo je pravi uspon nakon krize na Kipru 2013. godine i ostrvo je postalo prava oaza niskog poreza, (evropska) „Panama“ na drugom kraju sveta. Zbog „arapskog proleća“, koje je u turističkom smislu nokautiralo Tunis, uzlet je doživeo i taj sektor. Broj turista povećao se na godišnjem nivou za oko 900 hiljada. Dogodio se i „bregzit“, koji je Maltu promovisao kao „drugo ostrvo“, duboko ukopano u EU — kao bivšu britansku koloniju i englesko govorno područje — koji privlači neviđeni strani kapital, dosad 70 hiljada kompanija, i u kojem državljanstvo ima legitimnu cenu.
Međutim, medalja ima dve strane. Političko mešanje i konstantno menjanje vođstva srozalo je, piše list, kvalitet tamošnjeg pravosudnog sistema.
Malta između dva sveta
„Poverenje ne funkcioniše kao pouzdano ustavno načelo kada su ljudi nepouzdani — tvrdi Džastin Borg Bartet, pravni stručnjak s Malte. Kristijan Peregin, osnivač onlajn-portala „Lavin Malta“, tvrdi da je ubistvo novinarke obelodanilo realnost koju je godinama predskazivala.
„Malta se nalazi između Evrope i Severne Afrike. Govorimo engleski i imamo englesku tradiciju, ali govorimo i malteški koji je zapravo mešavina arapskog i italijanskog. Naša nacionalna psiha uvek je negde između ta dva vrlo različita sveta“, objašnjava Peregin.
Ta dvostruka priroda pomogla je da se produbi strastveni politički sukob dveju najvećih stranaka, laburista i opozicione Nacionalističke stranke, čiji lider Adrijan Delija govori ne samo o „borbi protiv korupcije nego i protiv kulture mržnje“. Sama ubijena, na primer, poželela je na svom blogu nakon smrti nekadašnjeg šefa laburista Doma Mintofa da on „gori u paklu“.
