Kosovo nije samo presedan po tome kako je dobilo „državnost“, već i po činjenici da ima više birača nego stanovnika. Pravo glasa na upravo završenim lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji imala su 1.890.952 birača, što je drastično više od 1.739.825 stanovnika koliko ih je bilo na popisu stanovništva iz 2011. godine, ne računajući Srbe kojih ima oko 100.000 prema biračkom spisku kosovskog CIK-a.
Dakle, kako je ovako nešto moguće?
Po izbornom Zakonu Kosova svaki Albanac ima pravo na kosovsko državljanstvo, što mu daje za pravo da poseduje dokumenta Kosova, a samim tim i biračko pravo.
Međutim, tačan broj Albanca koji su ostvarili ovu mogućnost ne može tačno da se utvrdi. Tako da je recimo, prema pisanju štampe, na ovim lokalnim izborima na Kosovu glasalo i 15.000 Albanaca sa juga Srbije koji imaju pravo glasa.
Albanska dijaspora, koja inače spada među najveće dijaspore u Evropi, gotovo da se stopila sa takozvanom kosovskom dijasporom, koja prema popisnoj kampanji „Ti si deo domovine“, koju Priština sprovodi od 2015. godine, ima oko 900.000 Albanaca, odnosno, oko 200.000 u evropskim državama i oko 700.000 u Americi.
Međutim, nema podataka u kosovskim institucijama koliko njih koristi pravo glasa na izborima na Kosovu.
Prema poslednjem popisu koji je Srbija sprovela 1991. godine, na Kosovu i Metohiji je živelo oko 1.561.25 građana. U Makedoniji ih ima nešto malo više od 500. 000, dok ih u Crnoj Gori živi oko 30.000.
Zbog ovako širokog tumačenja prava ko od Albanca na Kosovu ima pravo glasa a ko ne, veoma je teško ažurirati biračke spiskove. Samim tim se ostavlja mogućnost i za manipulaciju glasovima, zbog čega se stiče utisak da su u kosovski birački spisak upisani svi građani albanske nacionalnosti, računajući i decu.