Iako je zbog ratova, sankcija i ekonomske krize mnogo propustila, Srbija još može da uhvati korak sa najsavremenijim tokovima i tehnologijama i da na njima gradi ekonomsku budućnost, smatraju Zoja Kukić i Maja Marković iz „Startit centra“.
Sagovornice Sputnjika deo su neprofitne organizacije koja okuplja ljude iz IT zajednice u kojoj razmenjuju znanja i iskustva, ali i organizuju događaje i besplatnu edukaciju. Samo kroz beogradsku kancelariju godišnje prođe oko 13 hiljada ljudi.
Pored beogradskog i novosadskog, u Srbiji postoji još pet „Startit centara“ — u Inđiji, Vršcu, Zrenjaninu, Subotici i Valjevu, a naredne godine u planu je otvaranje u Kragujevcu i Šapcu.
„Kancelarije smo otvorili da pomognemo mladima da ostanu u Srbiji, ali i da pomognemo mladima iz manjih sredina da u njima ostanu. Sada kad je tehnologija toliko dostupna, kada istovremeno možemo da komuniciramo sa nekim ko je hiljadama kilometara daleko, verujemo da možemo da radimo posao iz svog rodnog grada, a da ne jurimo u veće gradove ili, ne daj bože, u veće države“, kaže za Sputnjik Zoja Kukić, jedan od osnivača Centra.
Prvi projekat pokrenuli su pre deset godina sa idejom da kroz razvoj IT sektora pomognu ekonomski razvoj zemlje. Sada rade i istraživanja tržišta, u kojima su došli do zanimljivih podataka. Na osnovu tih rezultata Maja Marković, šef Startit projekta u Inđiji, sigurna je da je Srbija spremna da uhvati korak sa svetom i da je IT najbolji pravac.
„Trenutno najveći izvozni proizvod Srbije nisu poljoprivredni proizvodi, što je bila tendencija nekoliko decenija unazad, čuvenu zamrznutu malinu prestigao je izvoz softvera i IT usluge. Ovo je put kojim Srbija može da krene, naši IT stručnjaci su veoma cenjeni u svetu i olakšavajuća okolnost im je što državne granice u njihovom poslu ne predstavljaju prepreku da sarađuju sa bilo kim u svakom delu planete“, kaže Maja Marković.
Ona naglašava da je ove godine povećan broj upisanih studenata na tehničke fakultete što je, kako kaže, pokazatelj zainteresovanosti mladih da se posvete i informacionim tehnologijama za koje još uvek nije oformljen fakultet. Nedostatak formalnog obrazovanja uslovio je da u ovom sektoru, u kome su primanja do tri puta veća od proseka, nedostaje radna snaga.
To je donekle prepoznala i država, u beogradskoj Zvezdari postoji savremen IT park, a u unutrašnjosti se otvara i nekoliko manjih. Međutim, u „Startit centru“ misle da to nije dovoljno, jer u ovom sektoru ima posla za mnogo više ljudi, a nezaposlenost je jedan od najvećih problema Srbije. Zato se pre svega bavimo edukacijom i drago nam je i da je država koristi taj recept, kaže Zoja Kukić.
„Srećni smo što je ovo prva školska godina u kojoj će naši osnovci imati priliku da uče informatiku kao obavezan predmet. Neće učiti iz knjiga, već će konkretno učiti kako da programiraju, upravo zahvaljujući uključivanju nevladinog sektora u ovaj projekat. Po tome smo prvi u regionu, u Velikoj Britaniji uveden je prošle godine, a u SAD taj predmet još ne postoji“, kaže Zoja Kukić.
Istraživanja pokazuju da većina stručnjaka nema pomenuto formalno obrazovanje — ili su samouki ili su prošli kroz neformalne edukacije. „Zato mi mladima kroz kurseve i usvajanja znanja nudimo i kontakt sa mentorima i pronalaženja prvih praksi, ali i poslova“, naglašava Zoja.
Pored toga što nudi potpuno besplatnu obuku svima koji žele, „Startit centar“ je posebno posvećen popularizaciji informacionih poslova među ženskim delom stanovništva.
„Pokušavamo da pomognemo ženama koje su nezaposlene ili žele da se prekvalifikuju, kroz kurseve programiranja dajemo im novu opciju, priliku za novo zanimanje. Mnoge žene kada postanu majke i prekinu karijeru, nailaze na poteškoće kada žele da je nastave. Programiranje je idealno zanimanje za njih, jer ne zavisi od kancelarije“, objašnjava Maja Marković.
Ove mlade, ambiciozne devojke kažu da su žene nekada vladale IT sektorom u Srbiji, ali da su zbog uvreženih mišljenja i stereotipa da se radi o muškom zanimanju to negde odbacile kao mogućnost za svoje profesionalno ostvarivanje. Centar radi i na tome da ispravi ovu „nepravdu“.
S ponosom najavljuju i veliki regionalni projekat. Reč je o paralelnom programu koje će se sprovoditi u hrvatskom Donjem Miholjcu i našoj Inđiji. Dva grada su slična po geografskim odlikama, ali Inđija ima oko 25 puta više stanovnika. Na naše pitanje kako je došlo do ideje za uvezivanjem, ove IT tigrice naglašavaju da broj stanovnika ne utiče na talentovanost pojedinaca.
Deo projekta razvijaće i u Novom Sadu, a koristi će imati i brojna okolna mesta. Prodor u manje sredine povećaće broj zaposlenih u sektoru i proširiti mogućnosti za rad van granica, od kuće.
