Maskirani i naoružani teroristi su, tokom izvođenja predstave „Nord-ost“ („Sever-jug“), upali u zgradu pozorišta, blokirali je, postavili eksploziv u sali i pod pretnjom streljanja talaca zahtevali od ruskih vlasti bezuslovno okončanje rata u Čečeniji i povlačenje ruske vojske iz te ruske republike.
Na čelu te terorističke grupe bio je dvadesettrogodišnji Movsar Barajev, za koga se tvrdilo da je najmlađi, najžešći i najsuroviji od svih vođa čečenskih pobunjenika.
Teroristi su bili su naoružani automatskim puškama, ručnim granatama i eksplozivnim napravama. Među njima je bilo Avganistanaca, plaćenika iz arapskih zemalja i žena, opasanih eksplozivom. One su bile udovice ubijenih čečenskih pobunjenika, koje su se predstavljale kao „samoubilački odred smrti“.
Zgrada pozorišta i okolne ulice su tokom trodnevne talačke krize bile pod jakom opsadom policijskih snaga. Vođeni su dugi i teški pregovori — vlasti su obećavale da će ostaviti u životu teroriste ako puste sve taoce, a ruski oficiri su teroristima nudili sebe u zamenu za taoce.
Tokom pregovora teroristi su pristali da puste muslimane, deo stranaca i jedan broj dece, nekoliko talaca je uspelo da pobegne, ali je i nekoliko ljudi ubijeno. Bilo je jasno da sa teroristima nema pregovora, vlasti su kovale plan za napad.
Pregovori su prekinuti akcijom koja je izvedena za nepuna dva sata — ruske specijalne snage su kroz sistem za ventilaciju pustile omamljujući gas u pozorište, a nakon toga su započele žestok napad. Hemijski gas je paralisao teroriste, a pripadnici specijalnih jedinica su prodrli u zgradu i za nekoliko minuta likvidirali sve teroriste.
U tom napadu poginulo je, prema različitim procenama, od 130 do 174 talaca, mahom od misterioznog gasa koji je tom prilikom korišćen, ali je i više od 700 ljudi oslobođeno.
Posle moskovske drame, specijalci su iz pozorišta izneli oružje terorista — automatske puške, 30 eksplozivnih naprava, 16 granata F-1 i 89 ručno napravljenih bombi. Ukupni TNT ekvivalent eksploziva iznosio je oko 110-120 kilograma.
Međutim, broj žrtava bacio je senku na akciju specijalaca — porodice nastradalih su smatrale da je akcija izvedena „neprofesionalno i hazarderski“, a tražili su i odštetu od države. Politički protivnici ruskih vlasti su oštro kritikovali Kremlj, dok su eksperti iz oblasti bezbednosti akciju ruskih Alfi nazvali „savršenom vojnom operacijom“. Većina svetskih državnika je smatrala da je Putin svoju veliku dilemu rešio na jedini mogući način, hrabro i odlučno.
Među taocima je bio i jedan jugoslovenski državljanin — Miloš Maksimović, koji je, nakon više godina, prisećajući se ovog tragičnog događaja, ruskim medijima rekao da „možda niko od talaca ne bi preživeo da gas nije pušten“.
Danas, deceniju i po kasnije, Igor Ševčuk, veteran Alfi, ruskih elitnih specijalnih jedinica, i član predsedništva društvene organizacije „Oficiri Rusije“ visoko ocenjuje operaciju ruskih specijalaca, a najveće zasluge pripisuje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
„Iskustvo operacije ’Nord-ost‘, u pozorištu Dubrovka, pozitivno ocenjujem, jer takvu operaciju niko u svetu do tada nije sproveo. Ni mi se nikada pre nismo sreli sa sličnom situacijom, s tolikim brojem talaca i sa takvom terorističkom pretnjom. Ne mogu detaljno da govorim o tome, jer bi to značilo otkrivanje nekih stvari vezanih za taktiku i strategiju specijalnih jedinica, ali stručnjaci iz celog sveta su bili zadivljeni, impresionirani tom operacijom. Onima koji govore da je žrtava moglo biti manje, mogu samo reći — neka oni za početak služe u specijalnim jedinicama, neka rade pod mecima, pa onda neka izvode zaključke. U svakom slučaju, tada je stečeno veliko iskustvo za suprotstavljanje novim izazovima međunarodnog terorizma. Jedinice za specijalne namene prate, analiziraju i čine sve da ne postanu vatrogasna brigada koja dolazi na mesto događaja kada požar već počne. ’Nord-ost‘ nas je takođe naučio da radimo proaktivno, mada je sve počelo još pre tog terorističkog napada, i to je zasluga našeg predsednika Vladimira Putina. On, kao bivši saradnik obaveštajne službe, dobro razume stepen terorističke pretnje, značaj i mehanizme saradnje između različitih obaveštajnih službi, i otkad je on došao na mesto predsednika zemlje, počele su pozitivne promene“, rekao je Ševčuk za Sputnjik.
Slučaj Dubrovka bio je prvi teroristički napad u Moskvi otkako je Putin na vlasti. Izvlačeći pouke iz tragedije, ruske vlasti su počele da jačaju bezbednost, dale su još šira ovlašćenja bezbednosnim organima i pooštrile su kazne za teroriste.
Moskovska drama je još jednom pokazala i potvrdila kako je teško suprotstaviti se terorizmu, ali je Putinov stav o tom pitanju tada postao još odlučniji, čvršći i jasniji: „Sa teroristima nema pregovora“.
„Teroristi moraju da shvate da će ih svaka samopromocija koštati života. Rusija je za sve ove godine stekla mnogo iskustva u borbi protiv terorizma i zato ne mislim da ih čeka uspeh. Mi vidimo da se redovno pojavljuju video-snimci na kojima ruske obaveštajne službe hapse pripadnike terorističkih organizacija. Njih hapse i pre nego što izvrše planirani teroristički napad, a to mnogo govori o radu bezbednosnih službi“, zaključio je Ševčuk.
Porodice poginulih su najavile da će akcija sećanja na žrtve ovog terorističkog napada biti održana 26. oktobra, na dan kada je talačka kriza okončana.
Ispred pozorišta biće održan minut ćutanja, a u vazduh će biti pušteno 130 balona, koliko je zvanično bilo žrtava.
