Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je sredinom prošlog meseca rekao da će se na predstojećem zasedanju Saveta nastaviti razmena informacija o vojnim vežbama u cilju veće transparentnosti.
On je istakao važnost dijaloga sa Rusijom o brojnim pitanjima, uz objašnjenje da su i raniji brifinzi o vežbama „Zapad“ i vežbama NATO-a, kao i oni o vojnom potencijalu, bili korisni.
Generalni sekretar Alijanse je ocenio da je teže uspostaviti odnose kada su tenzije velike, a da je u takvim situacijama važan dijalog, kako bi se eventualno odnosi popravili i izbegli nesporazumi.
Analitičari ističu da je dijalog na temu transparentnosti vojnih vežbi veoma važan, naročito u situaciji kada NATO gomila trupe i „pokazuje mišiće“ na ruskim granicama.
„Mislim da će ta tema biti razmatrana jer je pitanje vojnih vežbi jedna od najbolnijih tačaka u odnosima NATO-a i Rusije. Trebalo bi se setiti iskustva iz perioda Hladnog rata, kada su godinama i decenijama između NATO-a i Sovjetskog Saveza postojali jasni sporazumi o održavanju vojnih vežbi, i oni su se poštovali, dok se danas iz nekog razloga suočavamo sa dodatnim zahtevima od strane Zapada, iako Rusija predaje sve potrebne podatke o karakteru vežbi, o sastavu snaga i slično. Zbog toga je to jedno od pitanja o kojima se mora razgovarati“, kaže za Sputnjik Konstantin Sokolov, stručnjak za geopolitiku i akademik Ruske akademije prirodnih nauka.
Ekspert, međutim, smatra da sastanak Saveta Rusija—NATO u Briselu, koji se održava u jeku agresivne antiruske propagande i pretnji od strane Zapada, nema veliku perspektivu.
„Pogledajmo šta se dešava oko nas — govori se o stvaranju nekog ’vojnog Šengena‘, koji podrazumeva slobodno prebacivanje snaga NATO-a po zemljama celog bloka, a istovremeno se pokreće pitanje o jačanju saradnje Finske i NATO-a. Sve to nije usmereno na brzu vojnu agresiju protiv Rusije, već na razbijanje celog međunarodno-pravnog sistema odnosa između Rusije i NATO-a. Mislim da će to biti jedna od tema predstojećeg sastanka u Briselu. Takođe, trebalo bi imati u vidu da će protiv Rusije biti primenjena tradicionalna tehnologija, tzv. hibridni rat, kojim se podriva država iznutra. Zbog toga mislim da taj sastanak sa NATO-om, u jeku te agresivne antiruske propagande koja se vodi na Zapadu i u kontekstu poslednjih izjava zvaničnika o stvaranju ’vojnog Šengena‘, nema veliku perspektivu“.
Moskva je nedavno upozorila da bi mogla da se povuče iz osnovnog akta Rusija—NATO ukoliko SAD nastave da pojačavaju svoje vojno prisustvo u Poljskoj i na Baltiku.
Zamenik predsedavajućeg Odbora za odbranu i bezbednost Saveta federacije Rusije Franc Klincevič je rekao da „ako se takve akcije nastave, onda taj akt mora da se prekine, čime bi se privukla pažnja svetske zajednice na ove procese“.
On je naglasio da odluku o ovom pitanju donosi predsednik kao vrhovni vrhovni komandant, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, ali je skrenuo pažnju na to da SAD svojim potezima pokušavaju da podstaknu Rusiju da izađe iz tog sporazuma.
„Mislim da Moskva neće izaći iz tog sporazuma, zato što bi je u tom slučaju svi zapadni mediji opet predstavljali kao agresora, a NATO bi zauzeo još oštriji stav prema Rusiji i preduzeo bi odgovarajuće mere. Rusija se ne boji NATO-a, već i u tako napetoj atmosferi pokušava da vodi jednu trezvenu, zdravorazumsku politiku“, ističe Sokolov.
Podsetimo, Savet Rusija—NATO je glavna platforma za saradnju između Rusije i Severnoatlantske alijanse, koja je osnovana 2002. godine kao mehanizam za konsultacije, postizanje konsenzusa i donošenja zajedničkih odluka Moskve i zemalja-članica Alijanse.
Nakon stvaranja Saveta, analitičari su ga ocenjivali kao „istorijski korak ka zbližavanju nekadašnjih neprijatelja“ i verovalo se da to označava novu eru odnosa u međunarodnim odnosima.
Međutim, NATO je sastanke Saveta suspendovao aprila 2014. zbog navodne umešanosti Rusije u situaciju u Ukrajini, a razgovori su nastavljeni u leto prošle godine. Od tada je održano pet sastanaka na nivou ambasadora na kojima su razmatrana pitanja kao što su situacija u Ukrajini i Avganistanu, vojna transparentnost, smanjenje rizika, vojni potencijal i vojne vežbe.
