Izborna kampanja za lokalne izbore na Kosovu i Metohiji protekla je kao da vanrednih parlamentarnih izbora održanih u junu nije ni bilo. Po mnogima, ovi izbori deluju kao referendum na kome se pre svega glasači albanskih stranaka izjašnjavaju o vladi koju je sastavio, na jedvite jade, Ramuš Haradinaj.
Iako je reč o lokalnim izborima — najmanje je bilo lokalnih tema, a izborna obećanja račvala su se u dva pravaca — prema EU i Beogradu i prema nacionalnom, čisto proalbanskom stavu. Računa se da bi ovi izbori mogli biti neka vrsta popravnog ispita parlamentarnih, na kojim bi pokret „Samoopredeljenje“ koji je na parlamentarne izbore išao samostalno, i kao takav osvojio najviše glasova, mogao biti pobednik u većini od 38 opština na Kosovu i Metohiji.
Takav ishod ne samo da bi uzdrmao i onako slabu vladu Haradinaja već bi, prema rečima tamošnjih analitičara, mogao i da dovede i do vanrednih parlamentarnih izbora. Predviđa se da će najveći gubitnik ovih izbora biti Tačijeva, odnosno stranka koju vodi Kadri Veselji, PDK.
Ta stranka je drastično pala i pre parlamentarnih izbora, a od odlaska u opoziciju spasila ih je koalicija sa Ramušem Haradinajem, čiji je rejting naglo skočio zbog hapšenja u Francuskoj po srpskoj poternici. Rejting njegove stranke, Alijansa za budućnost Kosova, u međuvremenu je u padu posebno zbog činjenice da je formirao vladu isključivo zahvaljujući podršci Srpske liste. Rejting je, doduše neznatno, porastao i stranci Ise Mustafe, posle njegove odluke da ne uđe u vladu sa Haradinajem, pa se očekuje da bi ova stranka mogla samostalno da osvoji barem jednu opštinu. Tačijev PDK kidiše na Prištinu kao najveću izbornu jedinicu, koju sada vodi „Samoopredeljenje“, a od toga ko će dobiti lokane izbore zavisiće i položaj Srpske liste na Kosovu i Metohiji koja očekuje da pobedi u deset opština — četiri na severu i šest na jugu Kosova.
Činjenica da bi „Samoopredeljenje“ lako moglo da dobije većinu opština na ovim izborima, kao i da se ne isključuje da bi posle ovih izbora moglo da dođe do nekog saveza sa strankom Ise Mustafe, po nekim analizama mogu da dovedu i do izglasavanja nepoverenja vladi Ramuša Haradinaja, naročito jer već sada postoje poslanici u vladajućoj koaliciji u kosovskom parlamentu koji javno govore da žele da povuku svoju podršku vladajućoj koaliciji, zbog, kako tvrde, „uslovljavanja koja dolaze iz Beograda a koja EU podržava“.
Bilo kako bilo, za gradonačelnike i lokalne odbornike na Kosovu glasaće se u 38 opština. Centralna izborna komisija sertifikovala je 91 subjekta, među kojima su stranke, građanske inicijative, pojedinačni kandidati i jedna koalicija za nadgledanje izbora. Pravo glasa ima 1.890.952 birača, što je za 18.011 glasača više nego na parlamentarnim izborima. Kosovska policija pripremila je poseban operativni plan, koji podrazumeva „garanciju bezbednosti“ u „ključnim fazama“ izbornog dana i perioda posle izbora — obezbeđivanje prevoza izbornog materijala pod pratnjom policije.
Tokom izbornog dana biće angažovano i 86 tužilaca. Uz posmatrače iz CIK-a i različitih organizacija, izbore na severu Kosova pratiće i preko 220 posmatrača OEBS-a. CIK u nedelju, po prvi put, pokreće i platformu za izborne povrede, preko koje će primati prijave o izbornim povredama na terenu preko akreditovanih posmatrača i izbornog osoblja.
Inače, pred početak izborne tišine, oglasio se tzv predsednik Kosova Hašim Tači, koji je pozvao sve političke partije, bezbednosne i pravosudne institucije, kao i međunarodne posmatrače i medije da podrže tok ovih izbora, kako ne bi bilo zloupotreba i povrede izbornog procesa.