„Švedska se u medijima vrlo često navodi kao popularan primer zemlje koja će prve ukinuti gotovinska plaćanja. Treba reći da se ne radio o administrativnom, zakonskom ukidanju gotovine, odnosno plaćanja kešom, već je reč određenim istraživanjima, analizama koje predviđaju da će 2023. godine bezgotovinska plaćanja u potpunosti potisnuti gotovinsko plaćanje. Ono što treba znati je da je Švedska zemlja u kojoj su nastale neke od najpopularnijih aplikacija za komunikaciju. Dakle, reč je o zemlji na veoma visokom nivou informaciono-tehnološkog razvoja. Većina stanovništva tamo koristi pametne telefone i tablete, i vrlo rado ih koristi i za plaćanja. Ono što je karakteristika u Švedskoj je da je keš izuzetno skup za banke, tako da su i banke voljne da stimulišu bezgotovinska plaćanja“, objašnjava Dragana Stanić, ukazujući na to da se u ovoj zemlji već pojavljuju pokreti za zaštitu gotovine, „zato što postoje starije generacije građana ili mesta koja nisu blizu velikih, urbanih sredina gde ljudi žele da imaju i dalje keš i insistiraju na tome da trgovci primaju gotovinska plaćanja“.
Direktorka Sektora za platni sistem NBS ističe da je gotovina u velikom broju vrlo značajnih zemalja, Nemačkoj, na primer, apsolutno predominantna.
„Razlog za to su tradicija, navike… Ljudi prosto vole keš. Na globalnom nivou, najveći generatori rasta bezgotovinskog plaćanja su azijske zemlje, dakle zemlje u razvoju, pre svega Kina, Indija i Indonezija. Kina, zemlja u kojoj je e-trgovina kao koncept, već maltene prevaziđena. Korišćenje gotovina se smanjuje, ali ne može se reći da će gotovina u nekom kratkom periodu nestati“, smatra Stanićeva, dok Aleksandar Handruev, ruski ekonomista i bankar, bivši zamenik predsednika Centralne banke Rusije, ističe da je i u Danskoj počeo proces zamene gotovinskog plaćanja u bezgotovinski.
„To je opšti trend razvoja sistema plaćanja u svetu. Te procese ne bi trebalo veštački ubrzavati ili forsirati, ne bi trebalo uvoditi nikakve zabrane upotrebe gotovine kako bi bilo isplativije koristiti bezgotovinski način plaćanja. Smanjenje troškova transakcija i manje vremena koje je neophodno da bi transakcija bila obavljena putem platne kartice ili upotrebom internet-bankarstva, to su sve pogodnosti koje razumljivo privlače klijente. Tradicionalni novac biće istisnut od strane kriptovaluta, koje će, kada se pokažu kao dovoljno efikasne, ući u masovnu upotrebu“, ocenjuje ovaj stručnjak.
Stanićeva procenjuje da „gotov novac ima neke svoje karakteristike koje ga drže i koje će ga dugo zadržati među nama. To je ta njegova lakoća razmene između fizičkih lica“. „Takođe, on ima obeležje identiteta neke zemlje. U određenim zemljama je vrlo značajan recimo, za darivanje, što ima veze sa samom tradicijom, ali isto tako, gotovim novcem se najčešće vrše kriminalne delatnosti, pogodan je za izbegavanje poreza, ima određene negativne efekte, za razliku od bezgotovinskog plaćanja, koje ima čitav niz pozitivnih makroekonomskih efekata — povećava depozitnu bazu, smanjuje potencijal za poresku evaziju“.
Odgovarajući na pitanje Jelice Putniković za „Energiju Sputnjika“ kako običan građanin bez gotovine da ode na pijacu ili da pazari u nekoj maloj trgovini, koja nema post terminal, Stanićeva kaže: „Uvek postoji rizik da čujete ono ’aparat trenutno nije u funkciji‘“.
„Reč je o tome da keš ima neke svoje prednosti. Bezgotovinska plaćanja vam, međutim, omogućavaju da plaćate sa bilo koje lokacije bilo kada, imaju te pogodnosti da niste vezani, uštede vam i vreme… Narodna banka Srbije je poslednjih godina morala da preduzme značajne aktivnosti kako bi podstakla naše tržište na ovom planu. Jedan od glavnih zadataka na kome insistira guvernerka Jorgovanka Tabaković je modernizacija tržišta platnih usluga“.
„Prvi korak u tom pravcu je bio donošenje Zakona o platnim uslugama 2014. godine, na predlog NBS, gde su prvi put omogućena i inovativna plaćanja. Kao rezultat toga, danas postoji 12 platnih institucija, konkurencija bankama, direktna konkurencija u pogledu rasprostranjenosti mreže i cena, postoji institucija elektronskog novca gde, kada se registrujete, odmah dobijate karticu koju možete da koristite na inostranim sajtovima“, objašnjava Stanićeva.
„Platne institucije trenutno imaju više od 1.070 registrovanih zastupnika na teritoriji Srbije i, praktično, možete da platite bilo gde. Toga će biti sve više“, zaključuje Dragana Stanić.
