Sredinom oktobra američki mediji su ponovo pokušali da pokrenu temu Trampove saradnje sa Moskvom, uprkos tome što je Odbor Senata saopštio da nema nikakvih dokaza o njihovoj zaveri. Politikolozi, međutim, smatraju da će Trampovi protivnici nastaviti da vrše pritisak na šefa Bele kuće, bez obzira na to što dokaza nema.
Federalna izborna komisija SAD saopštila je da su nacionalni komitet Republikanske stranke i Trampov štab u trećem kvartalu, od jula do septembra ove godine, potrošili 1,1 milion dolara na advokate za različite konsultacije zbog navodnog mešanja Rusije u američke predsedničke izbore, održane u novembru prošle godine.
Na račun njujorškog advokata Alana Futerfasa, koji zastupa interese Trampovog sina Donalda Trampa Mlađeg u postupku koji se tiče njegovog susreta sa ruskim advokatom Natalijom Veseljnickom, koja je navodno trebala da mu dostavi kompromitujuće podatke o bivšoj američkoj državnoj sekretarki i tadašnjoj Trampovoj rivalki, kandidatkinji demokrata Hilari Klinton, uplaćeno je 230.000 dolara.
Prema objavljenom dokumentu, Trampov štab i njegova kompanija „Tramp korporejšen“ uplaćivali su novac advokatskim firmama Alana Futerfasa i Džonsa Deja, koji zastupaju interese 45. američkog predsednika, članova njegove porodice i njegovih saradnika u okviru istrage koju vode FBI i Kongres SAD.
Pritom, kako se navodi, troškovi za advokate rastu sa svakim izveštajnim periodom. U drugom kvartalu, potrošeno je skoro 678.000, a u prvom 249.000 dolara. Samim tim, ukupan iznos je od januara do septembra premašio sumu od dva miliona dolara.
Podsetimo, Vašington je optužio Moskvu za mešanje u izbore 8. novembra, a FBI i Kongres SAD vode istrage o „mešanju Rusije“ u američke izbore i navodnim vezama predsednika Donalda Trampa sa Rusijom, koje negiraju kako u Beloj kući, tako i u Kremlju.
Rusija je više puta odbacivala optužbe da je pokušavala da utiče na izbore u SAD, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ih je nazvao „apsolutno neosnovanim“.
Teorija zavere
I taman što su se strasti stišale, temu o navodnoj vezi Trampovog štaba sa Rusijom ponovo je pokrenuo američki kanal En-Bi-Si, koji je sredinom ovog meseca, pozivajući se na sopstvenu istragu, objavio da je ruski milijarder Oleg Deripaska navodno punih deset godina davao različite pozajmice bivšem šefu Trampovog izbornog štaba Polu Manafortu. Navodno, reč je o sumi većoj od 60 miliona dolara.
Američki kanal takođe tvrdi i da je kompanija „Jakora venčurs LTD“, sa kojom je Manafort povezan, od Deripaskine kompanije „Oguster menadžment LTD“ dobila kredit u iznosu od 26 miliona dolara. Novinari En-Bi-Sija se u svom izveštaju pozivaju na dokumenta, koje su navodno dobili na Kipru, gde su te dve firme registrovane.
komentarišući istragu En-Bi-Sija, zvanični predstavnik Olega Deripaske je rekao da je cilj tog kanala bio da podrži histeriju i da dâ svoj doprinos u teoriji zavere, pošto istraga ulazi u ćorsokak.
„Nema nikakve sumnje da se En-Bi-Si i niz drugih američkih medija protive rezultatima poslednjih predsedničkih izbora u SAD“, dodao je on.
Deripaskin predstavnik je takođe podsetio da se ruski biznismen ranije sam ponudio da svedoči pred Komitetom Kongresa koji istražuje rusko mešanje i da je bio rad da odgovori na sva pitanja.
„Međutim, kao odgovor na taj predlog pravnici Kongresa su izmislili da je gospodin Deripaska tražio imunitet i sami su odbili taj predlog. Nejasno je čak za šta mu je potreban taj imunitet“, istakao je predstavnik ruskog milijardera.
Podsetimo, krajem maja „Njujork tajms“ je objavio tekst u kojem se tvrdi da je Deripaska navodno spreman da svedoči pred Kongresom SAD u okviru istrage, ali da je u zamenu tražio imunitet. Deripaska je tada izjavio da informacije iznete u članku nisu tačne, a podneo je i tužbu protiv američke novinske agencije Asošijeted pres za klevetu zbog članka o njegovoj saradnji sa Manafortom u kojem se takođe optužuje za mešanje u američke izbore.
Sa druge strane, agenti FBI su letos pretresli Manafortovu kuću i zaplenili dokaze i materijal potrebne za istragu koju vodi specijalni tužilac i bivši šef FBI Robert Miler.
Pretres je obavljen 26. jula, dan nakon njegovog svedočenja u Kongresu. Mediji su komentarisali da je takva taktika istražitelja neobična, tim pre što Manafort od početka sarađuje i već je predao hiljade stranica dokumenata Kongresu.
Nakon toga je „Njujork tajms“ pisao da su pravnici iz Milerovog tima rekli Manafortu da će protiv njega biti podignuta optužnica, ali nije precizirano po kojoj tački optužnice.
Upozorenje o podizanju optužnice je usledilo nakon što su agenti FBI izanalizirali sadržaj njegovog kompjutera, dokumenta i drugih materijala, koji će im navodno pomoći u istrazi „mešanja Rusije u američke izbore“.
Senat priznao: Nema dokaza protiv Rusije
I dok Kongres i FBI prikupljaju dokaze, Odbor Senata SAD za obaveštajne službe je početkom ovog meseca priznao da nema dokaza o mogućem mešanju Rusije u predsedničke izbore u SAD.
Odbor je saopštio da posle skoro devet meseci istrage, koja je obuhvatila više od 100 svedoka i više od 100.000 stranica dokumenata, nisu pronađeni nikakvi dokazi o tome da je Tramp tokom kampanje bio u sprezi sa Rusijom.
„Nismo došli ni do kakvog zaključka u vezi sa zaverom ili preferencijama Rusije“, rekao je predsednik Odbora, senator Ričard Ber.
Sve optužbe na račun Rusije o mešanju u američke predsedničke izbore osnovane su na izveštaju kancelarije bivšeg šefa Nacionalne obaveštajne službe Džejmsa Klepera. Taj materijal su u više navrata koristili mnogi američki političari kao direktan dokaz „ruskih neprijateljskih poteza“, iako on zapravo i ne sadrži nikakve direktne dokaze.
Ruske vlasti su više puta odbacivale te optužbe. Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije rekao da su optužbe o mešanju njegove zemlje u predsedničke izbore u SAD „izmišljotina“ predstavnika Demokratske partije koji su time pokušali da objasne svoj poraz na izborima.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je govorio o tome da su tvrdnje Vašingtona da se Rusija mešala u američke unutrašnje poslove jasno usmerene na promenu rezultata američkih predsedničkih izbora na kojima je pobedio Tramp.
Lavrov je više puta istakao da se do sada nije čula ni jedna jedina činjenica koja bi potvrdila te navode i da za to nema dokaza.
Donald Tramp je optužbe o ruskom mešanju u američke izbore nazvao „obmanom“ i naglasio je da su najveći uticaj na izbore imali mediji koji su, kako je naveo, lažnim vestima „vrištali“ za Hilari Klinton.
Histerija se nastavlja, preti li impičment
Uprkos tome što dokaza o Trampovim „vezama“ sa Rusijom nema, histerija u zapadnim medijima i među Trampovim protivnicima ne jenjava. Eksperti smatraju da se njegovi oponenti više ne mogu zaustaviti i da će ići do kraja, a da im takve optužbe služe za vršenje pritiska na predsednika.
„Ako imaju dokaze trebalo bi odmah i da ih iznesu ili da priznaju da dokaza nema. Ali američki izvori govore da je to državna tajna. Jasno je da se ta kampanja protiv Trampa ne može zaustaviti, jer su sumnje u ’veze sa Rusijom‘ snažna poluga pritisaka na predsednika. Mi smo već imali prilike da vidimo rezultate tih pritisaka — ljudi odlaze iz administracije, donose se odluke koje su korisne Kongresu. U svakom slučaju, Kongres bi mogao da započne proceduru impičmenta, tj. nepoverenja, i tu su moguća dva ishoda — ili će Tramp biti skinut sa vlasti, pa će u tom slučaju šef države biti potpredsednik Majk Pens, koga ne optužuju za veze sa Rusijom, ili će Tramp pobediti i dobiti čvrst alibi da nije ’šurovao‘ sa Rusijom i na tu priču će jednom za svagda biti stavljena tačka. U svakom slučaju, protivrečnosti Trampa se ne svode samo na rusko pitanje, postoje i ’Obamaker‘, tj. Obamina reforma zdravstva i odnosi sa drugim zemljama. Ne mislim da je ’ljubav Trampa sa Rusijom‘ glavni faktor neslaganja Trampa sa elitama. Ovde u suštini postoje sistemska neslaganja“, kaže za Sputnjik Pavel Šarikov sa Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka.
Inače, izdavač časopisa „Hastler“ Lari Flint ponudio je ove nedelje 10 miliona dolara za informacije koje će pomoći da se pokrene procedura impičmenta predsednika SAD Donalda Trampa i koje će dovesti do njegovog pada.
Međutim, neki ruski eksperti su kategorični u oceni da je impičment nemoguć, a istovremeno ocenjuju i da američki politički sistem ne može da preživi takav metod obračunavanja demokrata sa svojim oponentima.
Ta pozicija uništava sam američki politički sistem. U SAD toga ranije nije bilo i sistem to ne može da izdrži, zaključuju eksperti.
