„U realnosti nema nikakve realne integracije, a samo spolja gledano deluje da postoji trgovački tok“, objašnjava naš sagovornik.
Merkosur, osnovan 1991. godine, predstavlja političku i privrednu organizaciju na južnoameričkom kontinentu, koju čine Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj (članstvo Venecuele je pod suspenzijom). Organizacija promoviše slobodan protok dobara, usluga i radne snage među zemljama-članicama, što je trebalo da dovede i do eliminisanja carina i kvota na promet roba ili bilo kakvih mera sa sličnim efektima. Takođe, jedan od osnivačkih ciljeva Merkosura je usvajanje zajedničke politike trgovine sa drugim zemljama ili zajednicama zemalja, kao i koordinacija zajedničkih stavova na regionalnim i međunarodnim trgovinskim i privrednim skupovima.
Čimuris, koji je inače član Komiteta za eliminisanje dugova u državama trećeg sveta, dodaje i da „protekcionizam razvijenih država nameće svoju politiku državama u razvoju“.
Ekspert je izrazio mišljenje da su ekonomske integracije kratkotrajne pojave:
„Politika integracija, kao i pojam organizacija slobodne trgovine zvuči kao nekakav ulepšan izraz. Do koje mere idu te ’slobode‘ u okvirima sličnih komercijalnih sporazuma? Unutrašnja pravila Merkosura i postignutih i potpisanih sličnih sporazuma zapravo su norme protekcionizma, koje umesto da dovedu do slobodnije trgovine, zapravo vezuju i ruke i noge i samo nameću nove obaveze“.
Osim već pomenutih ciljeva, političko-privredna organizacija Južne Amerike je osnovana i sa idejom da se u njenim okvirima radi na jačanju makroekonomske i sektorske politike spoljne trgovine, poljoprivrede, industrije, poreza, monetarnog sistema, deviznog kursa, kapitala, usluga, carina, saobraćaja i komunikacija zemalja-članica, i svih drugih oko kojih se postigne dogovor, kako bi se osigurala slobodna konkurencija među zemljama-članicama. Međutim, urugvajski pravnik u realnosti vidi nešto sasvim drugačije od proklamovanih ciljeva:
„Kada govorimo o Svetskoj trgovačkoj organizaciji (STO), radi se više o grupi kompanija a ne država, jer Međunarodna privredna komora uključuje 140 najvećih transnacionalnih kompanija planete, ulazi u sastav STO i ’konglomerata‘ pod nazivom Globalni ugovor koji funkcioniše u okvirima UN“.
Naš sagovornik upozorava da su pregovori sve zatvoreniji, a da javnost sve manje može da zna šta se na ovim debatama odlučuje.
„Naprotiv, pregovori bi trebalo da budu otvoreni za javnost, da bi države i njihovi stanovnici znali u kakvim investicijama učestvuju. Zbog načina kako se sad radi, vrlo često dolazi do konflikata jer su uslovi pod kojima je došlo do sporazuma u datom trenutku bili poznati samo malom broju ljudi, a koji najčešće imaju neke neposredne koristi od takvih sporazuma“, objašnjava Čimuris.
Podsetimo da je do formiranja organizacije Merkosur došlo je nakon što su 1985. godine predsednici Argentine Raul Alfonsin i Brazila Žoze Sarnej potpisali Program o integraciji i privrednoj saradnji Argentine i Brazila. Ovo je bio uvod ka daljem privrednom povezivanju južnoameričkih zemalja.
Na predsedničkom samitu decembra 2004. dogovoreno je osnivanje Skupštine Merkosura. Takođe je predviđeno da u organizaciji svaka zemlja ima po 18 predstavnika, bez obzira na broj stanovnika. Venecuela je 31. jula 2012. postala punopravna članica Merkosura, i to nakon suspenzije Paragvaja 22. juna iste godine, zbog kršenja Demokratske klauzule Merkosura. Međutim, nakon što je Karakas pao u brojne ekonomske teškoće, članstvo Venecuele u ovoj organizaciji je suspendovano u avgustu 2017. godine.