Portal „Harvardska gazeta“ citira Alija Jetisena, postdoktoranda na Harvardskom medicinskom fakultetu koji je izjavio da su naučnici, posle razmišljanja šta bi mogla da bude sledeća generacija pomagala koju bi ljudi mogli da nose, došli na ideju da ugrade biosenzore na kožu.
„Želeli smo da prevaziđemo ono što je danas dostupno kao sprave koje se nose“, rekao je on.
Praćenje zdravlja osobe može da se vrši širokim spektrom naprava koje su pogodne za nošenje, ali one najčešće moraju da se dopunjavaju i da budu povezane bežičnom mrežom za prenos podataka, istakao je istraživač.
Biosenzitivno mastilo za tetovažu radi na drugačijem principu. Takvo mastilo sastoji se od materijala koji reaguje na hemijski sastav međućelijske tečnosti koja pokazuje stanje krvi.
Istraživači su razvili dve vrste mastila sposobnih da prate nivo glukoze i natrijuma u krvi.
Prvi tip, koji je dizajniran za praćenje šećera u krvi, može da menja boju u rasponu od zelene do braon, dok drugi tip mastila postaje svetlozelen kad se poveća koncentracija natrijuma u krvi.
Tetovaže napravljene od takvog mastila mogu da budu nevidljive i da se očitavaju samo pod posebnim vrstama svetla.
Takve boje se mogu koristiti za dugotrajne tetovaže, za pacijente sa hroničnim bolestima, ili za privremene, koje će biti korišćene nekoliko meseci tokom lečenja.
