Iako su vlasti u Kataloniji dobile novi rok, do četvrtka u 10 sati, katalonski mediji prenose da vlada u Barseloni neće ni tada odgovoriti na zahtev španske vlade da razjasne da li su proglasili nezavisnost od Španije.
Prema rečima novinara Vladimira Stankovića, dugogodišnjeg dopisnika iz Barselone, u Kataloniji vlada potpuna neizvesnost. On podseća da je španski premijer Rahoj upozorio Pudždemona da će, ukoliko se Katalonija ne vrati u tokove zakonitosti, upravo njen lider biti odgovoran za primenu Ustava, odnosno preuzimanje uprave nad tim regionom od strane Madrida.
„Jedna od poslednjih vesti je da će katalonski parlament zasedati baš u četvrtak, dakle onda kada ističe rok koji je vlada iz Madrida dala katalonskom premijeru. U svakom slučaju, situacija se i dalje zaoštrava, doduše na verbalnom planu, a što se tiče svakodnevnog života u Barseloni, apsolutno nema nikakvih vidljivih znakova neke nervoze ili ne daj bože sukoba“, kaže Stanković za Sputnjik.
Aleksandar Čičin, dekan Fakulteta za ekonomske i društvene nauke Ruske akademije narodne privrede i državne uprave, smatra da Pudždemon nije dao jasan odgovor Rahoju jer njegova poruka, kako kaže, i nije bila upućena Madridu već Evropskoj uniji.
„Barselona želi da Brisel posreduje na pregovorima sa Madridom jer je Katalonija svesna da u formatu ’jedan na jedan‘ Madridu ne može ništa. Već sada je jasno da će ova situacija imati veoma negativne posledice po Kataloniju. Doduše, pre nekoliko dana mediji su pisali da su premijer Rahoj i lider socijalista Pedro Sančez razmatrali mogućnost reformisanja Ustava kako bi proširili ovlašćenja Katalonije. Međutim, to bi bio veliki ustupak od strane Madrida, i malo je verovatno da će ova ideja zaživeti, iako bi to bila bolja opcija nego aktiviranje Člana 155 Ustava Španije, koji podrazumeva preuzimanje kontrole nad tim regionom od strane španske vlade, jer bi to moglo ponovo da dovede do nasilja. U svakom slučaju, najbolja varijanta je dijalog između Barselone i Madrida pod okriljem EU“, ukazuje Čičin.
Kira Sazonova, politikolog iz Moskve za Sputnjik kaže da se lider Katalonije bukvalno našao između dve vatre.
„Sa jedne strane, postoji veliki broji ljudi koje on smatra svojim pristalicama, onih koji su podržali referendum i otcepljenje. Sa druge strane, zdrav razum navodi Pudždemona na zaključak da proglašenje nezavisnosti u trenutnim okolnostima nije pametno, jer je očigledno da mirno otcepljenje nije moguće, i to je Madrid nedvosmisleno stavio do znanja. Niko ne želi novi građanski rat u Španiji, zato lider Katalonije kupuje vreme. Što se tiče španske vlade, njen plan je da smeni regionalnu vladu, jer Madrid računa da će to doprineti smanjenju tenzija u Kataloniji“, primećuje Sazonova.
Sličnog stava je i novinar Vladimir Stanković.
„Pudždemonova pozicija nije nimalo laka jer ga sa jedne strane pritiskaju u njegovom domaćem ambijentu, a sa druge strane ima žestoke pritiske iz Madrida i indirektno od strane međunarodne javnosti, s obzirom na to da je malo ko dosad javno podržao nezavisnu Kataloniju. Ono što je maksimum i što katalonska strana pokušava da iskoristi je kritika prekomerne upotrebe sile 1. oktobra za vreme glasanja na tom nelegalnom referendum“, objašnjava Stanković.
Na pitanje da li, u slučaju aktiviranja Člana 155, katalonskom premijeru preti hapšenje, Stanković kaže da na to nije lako odgovoriti jer nijedna strana, zasad, ne otkriva svoje karte do kraja.
„Ne zna se da li bi Pudždemon mogao da završi u zatvoru. Lično mislim da ne bi, jer bi to samo dolilo ulje na vatru, podiglo tenzije i dalo za pravo onima koji misle da španska vlada vodi neku represivnu politiku prema Kataloniji. Mislim da će se pre zadržati na tom administrativnom nivou. Međutim, vreme baš i ne ide naruku katalonskim nacionalistima i separatistima, pre svega na ekonomskom planu, jer preko pet stotina firmi je premestilo svoje sedište iz Barselone u druge delove Španije, i postoje jasne indicije da bi Katalonija mogla da uđe u recesiju ukoliko se proglasi unilateralna nezavisnost. Ipak, ova katalonska vlada ne može nazad jer je ona na liniji separatizma i došla na vlast, a ako bi se povukla, izgubila bi poverenje onog dela birača koji su glasali za tu opciju“, zaključuje Stanković za Sputnjik.
