„Bilo bi dobro da Sebastijan Kurc sprovodi realnu politiku, kao dok je bio šef austrijske diplomatije. Iako njegova pobeda izaziva oprezni optimizam, trebalo bi da sačekamo kakvi će biti njegovi potezi kada su u pitanju odnosi sa Moskvom“, ocenjuje Aleksandar Kamkin, iz Centra za nemačka istraživanja Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka.
Kako kaže, budući lider Austrije zalaže se za poštovanje nacionalnih interesa, ali u okviru briselskog modela:
„Tako da se može se reći da je on odmereni kritičar Evropske unije, koji vidi određene mane u briselskom modelu, ali ne planira da odustane. Za razliku od njegovog eventualnog koalicionog partnera Štrahea, koji je protiv briselskog modela kao takvog“, kaže Kamkin.
Na pitanje da li je uspeh Kurca dobra vest za Rusiju, Kamkin kaže da je to relativno dobra vest, ali da ne bi trebalo precenjivati njen značaj.
„Iz iskustva dijaloga sa zapadnim liderima znamo da svaki političar, koji na početku stvara utisak ’proruskog‘, kad dolazi na funkciju, u najboljem slučaju gleda isključivo interese sopstvene države ili EU, a u najgorem slučaju menja stavove i postaje antiruski. O Mogerinijevoj i Trampu se takođe pričalo da su proruski…“, kaže Kamkin.
Dopisnik Tanjuga iz Beča Zoran Mirković smatra da će Kurc sigurno mnogo toga promeniti i da će Austriju malo drugačije pozicionirati nego dosad.
„I Evropskoj uniji je jasno da je on proevropski političar, ali koji zna gde su granice do kojih može da ide u ustupcima prema Briselu. Što se tiče i odnosa prema Rusiji, Kurc je za ukidanje sankcija, što je u više navrata govorio rekavši i da je bilo pogrešno uvoditi sankcije“, podseća Mirković.
Kada je reč o odnosima prema Srbiji, Mirković ukazuje da Kurc snažno podržava Zapadni Balkan i posebno Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji. Najavljivao je da će i nastaviti to da radi.
„Takođe, može se očekivati da će imati više poseta, jer Kurcu u Srbiji vidi ključnog aktera na Zapadnom Balkanu“, smatra Mirković.
Austrija je svakako jedan od glavnih investitora u Srbiji, i tako će i ostati. Postoji i dalje veliko interesovanje u Austriji za investiranjem u Srbiji međutim to ne zavisi toliko od politike koliko od samog interesovanja preduzetnika zbog blizine našeg tržišta prenose.
Kamkin ukazuje da je pobeda Kurca dobra vest pre svega za same Austrijance. Što se tiče politike prema migrantima, on očekuje rigorozniju migracionu politiku.
„To ne znači zatvaranje kapija, već postepeni prelazak na ’kanadski model‘“, rekao je Kamkin i dodao da je uspeh Kurca na izborima dobra vest za one migrante koji su već postali deo austrijskog društva i koji su prihvatili evropska pravila ponašanja i kulturni model.
I naš sagovornik iz Beča, dopisnik Tanjuga Zoran Mirković, objašnjava da je Kurc u dobrim odnosima s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, pošto su to sestrinske partije.
„Međutim, Kurc je u više navrata vodio potpuno suprotnu politiku posebno kada je bilo pitanje vezano za migraciju i migrantsku krizu, gde je Kurc bio prvi koji je tražio obustavljanje politike dobrodošlice prema migrantima. To tad nije bilo prihvaćeno u Berlinu, ali je kasnije Berlin ipak preuzeo njegovu politiku, pa isto uveo kontrole na svojim granicama i zatvorio ih“, kaže Mirković.
Kada je reč o unutarpolitičkim dešavanjima, Kamkin ukazuje na to da mnogi analitičari smatraju da je moguća koalicija između Kurcove Austrijske narodne stranke i Slobodarske partije Austrije Hajnca Kristijana Štrahea.
„Birači koji su glasali za Kurca i nadali se promenama jednostavno neće razumeti odluku da se reanimira stara koalicija sa socijaldemokratima“, kaže Kamkin i objašnjava da su mnogi kritikovali Austrijsku narodnu stranku kada je 2000. godine formirala koaliciju sa Slobodarskom partijom na čelu sa Jergom Hajderom.
Naš sagovornik iz Centra za nemačka istraživanja, Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka dodaje da su tada nevladine organizacije plašile javnost „povampirenjem nacizma“. Prema Kamkinovim rečima, partija na čelu sa Hajncom Kristijanom Štraheom vodi potpuno drugačiju politiku u odnosu na Jerga Hajdera.
„Štrahe je sproveo ribrending partije, očistio je od marginalaca i radikala. Ako dođe do koalicije sa strankom Kurca, to će biti koalicija desnog centra, koja će izazvati veliko nezadovoljstvo liberalnih krugova, ali politička situacija u Austriji se razlikuje od situacije u susednoj zemlji, gde politička saradnja sa Alternativom za Nemačku ne dolazi u obzir. Čak i većina austrijskih politikologa smatra da Slobodarska stranka zaslužuje pravo na politički dijalog“, zaključuje Kamkin.
I Zoran Mirković smatra da će lider Slobodarske partije najverovatnije biti koalicioni partner, i ukazuje na to da je on veliki prijatelj Srbije i protivnik sankcija Rusiji.
Marković kaže i da je Sebastijan Kurc pobedio na izborima zato što su građani Austrije želeli promenu, a jedino su u njemu videli kandidata koji može te promene i da sprovede.
„On je na svojoj sopstvenoj stranci pokazao da je reformator jer je stranku potpuno promenio — od boje pa do statuta. Narodna partija je bila nazivana crnom strankom, pošto je tu boju koristila u kampanjama, a sada je postala tirkizna. Takođe, Kurc je uveo i novo pravilo u stranci — da na listi kandidata mogu biti i nestranačke ličnosti, što dosad nije bilo moguće“, kaže Mirković.