U toku su završne borbe za oslobađanje Rake od terorista DAEŠ-a. Sirijske demokratske snage saopštile su da se predalo oko 300 terorista, lokalnih plaćenika, i da njihovi arapsko-kurdski odredi napreduju ka centru grada najavljujući konačno oslobađanje Rake, pa i kraj rata u Siriji.
Puška oslobodilaca fotografisana tokom predaha u pokušaju da se neutrališu teroristi u Raki osvanula je na društvenim mrežama i izazvala buru komentara i različitih teorija zavere.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da ima više načina na koje je puška iz Šumadije moga da završi u Siriji. On podseća da se u bivšoj Jugoslaviji proizvodila velika količina naoružanja za izvoz, a naše fabrike za proizvodnju pešadijskog naoružanja otvarane su i van granica. Jedan talas izvoza išao je ka Bliskom istoku, podseća Radić.
„Maltene svaka zemlja iz sad problematičnog regiona, ako povučemo prstom od severa Afrike, pa sve do Arabijskog poluostrva, pa prema Iraku i Iranu, bila je kupac naših automatskih pušaka“, kaže Radić.
On ne isključuje mogućnost da je reč o starijem modelu M-70 iz tog perioda, ali dodaje da je put ove puške do Sirije mogao da bude i drugačiji.
U prošloj deceniji velike količine naoružanja izvezene su iz Bosne i Hercegovine, uz blagonakloni stav američkih vlasti, za potrebe organizovanja obnovljenih oružanih snaga Iraka, ali i za naoružavanje brojnih savezničkih zemalja koje su se pridružile borbi protiv terorizma, podseća Radić.
„To je bilo naoružanje iz pasivne rezerve entitetske vojske. Amerikanci su na pitanje zašto to rade, zašto ga izvoze, mogli da kažu — mi razoružavamo BiH da bismo sprečili realan rizik od unutrašnjeg konflikta koji se juče završio. Kada su izgubili bezbednosnu kontrolu u Iraku, kad je došlo do velike pobune, dosta tog naoružanja se našlo u rukama raznih pobunjenika. Govorimo o stotinama hiljada cevi koje su raspadom dela iračkih jedinica, masovnom krađom i haosom koji je tamo zavladao dospele u ruke svima, od običnih civila do pojedinaca koji su kasnije organizovani u DAEŠ-u“, tvrdi naš sagovornik.
On podseća da je 2007. godine bilo kritika da srpske puške koriste razni pobunjenici. U vreme pobune u Faludži američki mediji pokazali su srpsku pušku koju koriste zli momci.
„Puške jesu proizvedene u Kragujevcu, ali možda su otišle u naoružavanje teritorijalne odbrane Slovenije, zatim su evakuisane na područje zapadne Bosne, a zatim su kao višak naoružanja prodate između 2004. i 2006. Iraku. Na taj način puške su verovatno dospele i u ruke terorista, a ne samo oslobodilaca Rake. Mogu da budu i u rukama američkog specijalca“, kaže Radić.
On dodaje da ne treba zaboraviti da sve vreme traje i izvoz naoružanja iz Kragujevca, a od 2013. godine i u Saudijsku Arabiju koja više nije na crnoj listi. Kupci našeg naoružanja su i Ujedinjeni Arapski Emirati.
U kompaniji „Zastava oružje AD“ kažu da puške fotografisane u Siriji veoma liče na njihove, ali nisu mogli da nam potvrde da je puška koja neutrališe teroriste u Raki iz Kragujevca.
Roba koju izvoze je strogo kontrolisana, iz fabrike, bez saglasnosti države ne može ni ptica da izleti, ali kada krajnji korisnik preuzme robu, on za nju preuzima i odgovornost. „Zastava“ ne može da kontroliše dalji put svojih proizvoda kroz Indiju, Zambiju, Etiopiju, Egipat, Saudijsku Arabiju ili Emirate.
Oni podsećaju da pred međunarodnim organizacijama i Ujedinjenim nacijama odgovornost za robu preuzima krajnji korisnik, onaj kome je roba prodata, i ističu da nikada u pogrešnim rukama nije pronađena nijedna puška u vlasništvu naše vojske, MUP-a Srbije ili izneta direktno iz fabrike.
Puška M-70 nastala je kao jugoslovenska varijanta popularne sovjetske AK-47 „Kalašnjikov“, pa je tako i zovu naši vojnici. Reč je o pouzdanom oružju kojim je moguće i uništavanje borbenih vozila, gađanje bunkera i utvrđenih zgrada.
Dakle, beskonačan je broj puteva kojima je ova puška, ako je iz Kragujevca, verovatno legalno otišla s našeg terena, a onda manje-više ilegalno dospela u ruke raznih formacija na terenu, pa tako i u ruke Kurda koji pod komandom SAD ovih dana ulaze u Raku.
