Naučnici sa švajcarskog Instituta tehnologije ispitivali su postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda širom zemlje i ustanovili da kroz odvodni sistem svake godine prođe 43 kilograma zlata i tri tone srebra, čija se vrednost procenjuje na 3,1 milion dolara.
Uz zlato i srebro u mulju su pronađeni i drugi metali poput tantala i germanijuma koji se često koriste u tehnološkom i medicinskom sektoru. U proseku oko 70 posto svetskog zlata prolazi kroz švajcarske rafinerije.
„Često čujete priče o ljutitim supružnicima koji u gnevu bacaju prstenje u ve-ce šolje, ali ovde, nažalost, nismo pronašli nakit“, kaže kroz smeh autor izveštaja Bas Vrijens.
Istraživanja su sprovedena u 64 postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda širom Švajcarske. Istovremeno je reč o prvom sistemskom istraživanju otpadnih voda sprovedenom u švajcarskim gradovima.
Količina zlata i srebra u otpadnim vodama meri se u mikrogramima ili čak nanogramima, pa nije vredno tragati za ovim ostacima plemenitih metala osim u ekstremno retkim slučajevima.
Distribucija određene količine retkih materijala varira od dela do dela Švajcarske. Značajnija količina primećena je u kantonu Juri, zbog razvijene industrije satova u kojoj se zlato koristi kao ukras.
Naučnici tvrde da koncentracije zlata pronađene u otpadnim vodama ne predstavljaju rizik za okolinu. Njihova količina je ispod granica koje ugrožavaju ljudske živote, a ponovna eksploatacija tog plemenitog metala u većem delu zemlje ne bi bila isplativa. Međutim, ima nekoliko gradova u kojima zamisao o vađenju zlata iz kanalizacije ne bi bila neutemeljena.
Reč je o Ticinu, gradu s rafinerijom plemenitih metala. Njihova koncentracija u otpadnim vodama bila bi dovoljno visoka da opravda sredstva koja bi se morala uložiti u eksploataciju.
Švajcarske vlasti nisu odlučile što će sa zlatom iz kanalizacije.
