Odgovore na ta i druga pitanja dao nam je komandant 204. Vazduhoplovne brigade Vojske Srbije Željko Bilić, tokom održavanja trećih zajedničkih vojnih vežbi ruskih i srpskih pilota „BARS 2017“ u Lipecku.
„Biću iskren, srpski pilot živi natprosečnim životom jednoga čoveka u Srbiji, ali je verovatno još daleko od standarda života nekog pilota u nekoj zapadnoj zemlji… Radi se na poboljšanju i ima prostora za to. Ali, definitivno, nismo nezadovoljni“, odgovara pukovnik na pitanje kako danas živi srpski pilot.
Biti pilot je zahtevan i odgovoran posao, navodi pukovnik Bilić. Srpski piloti imaju tri do četiri letačka dana nedeljno, dok se ostalim danima rešavaju tehnička pitanja — pregledi, popravke vazduhoplova i slično.
Pukovnik više ne leti otkad se bavi komandirskim dužnostima, ali kaže da je jedan letački dan veoma interesantan, pogotovo ljudima koji ne znaju šta znači biti pilot.
„Za pilota je to svakodnevica — dolazak na posao, priprema za obavljanje letačkog zadatka, razigra leta, obavljanje doručka i odlazak na izvršenje zadatka. Svako jutro pre letenja, na izvršnoj pripremi, obavezan je lekarski pregled, gde se proveravaju osnovni parametri — krvni pritisak i opšte zdravstveno stanje, na osnovu čega lekar i daje pilotu dozvolu da leti.“
Zašto je za pilote važna čokolada
Osim o zdravstvenom stanju pilota, vodi se računa i o njihovoj ishrani. Postoje letački jelovnici, a polemika se vodi, kaže pukovnik Bilić, u vezi sa konzumiranjem čokolade.
„Kao što su mnogim uputstvima regulisane mnoge stvari, tako je i u uputstvu o obedovanju regulisana ishrana letača. Postoji letački jelovnik u sastavu komisije koja ga i određuje. Dnevno su obavezna tri obroka, a takođe postoji preporuka kada bi ti obroci trebalo da se unose u organizam i kolika treba da bude njihova kalorična vrednost. Ono što je mnogima negde ’trn u oku‘ je zašto piloti jedu čokoladu. Ne jedu ni svi piloti čokoladu, ali jednostavno čokolada energetski najbrže vraća čoveka. Zbog toga se pilotima daje tih 50 grama čokolade. Jedan let je vrlo zahtevan, mnogi piloti se presvlače posle leta iz razloga što se oznoje, a to samim tim pokazuje fizičko opterećenje tog pilota. Tako da je brz energetski povratak moguć samo sa tako nekim slatkišem, odnosno šećerom koji može brzo da se rastvori u organizmu“, objašnjava.
U bivšoj Jugoslaviji, u vreme kada se i pukovnik Bilić školovao, na Vojno-vazduhoplovnu akademiju upisivali su se samo najbolji. Biti avijatičar bilo je stvar prestiža. Pukovnik veruje da je tako i danas.
„Ne bih da zvučim prepotentno, ali biti pilot definitivno je stvar prestiža, kao što je stvar prestiža i biti doktor ili inženjer. Mladi svet je to prepoznao. Međutim, osnovni problem je broj ljudi koji se prima na Akademiju. Odabir je veoma rigorozan — odmah u startu se rade fizičke provere, provere psihičkog stanja, razna testiranja i tu veliki broj kandidata otpadne. Zatim se prilazi selekciji, a na selektivnom letenju takođe otpadne deo kandidata. Tako da veoma mali broj ljudi godišnje prođe, tj. dođe do toga da može da krene sa pripremom za letenje. Ako se uzme u obzir da ni svi ti ne završe Akademiju, onda je to razlog zašto je to tako prestižno zanimanje“, objasnio je pukovnik.
I srpska vojska ima žene pilote
U sastav Ratnog vazduhoplovstva Srbije danas ulaze i tri žene piloti. Vazduhoplov, ističe pukovnik Bilić, ne zna da li je za komandom žena ili muškarac, pukovnik ili potporučnik. On traži znanje, poznavanje, mogućnosti, fizičke predispozicije tog čoveka.
Rad žena pilota komandant 204. Vazduhoplovne brigade ocenjuje pozitivno.
„Nisam bio komandant dok su sve tri bile u mom sastavu. Sada su dve u mom sastavu i ja imam pozitivno mišljenje o njima. Jedna je na mlaznom avionu, a druga u helikopterskoj jedinici i one vrlo uspešno izvršavaju svoje zadatke. Postoji mali, sitni problem koji se pojavljuje kod osoba ženskog pola koje su u sastavu vojske, mada se on pojavljuje i u nekim drugim organizacijama. To mi treba da prihvatimo kao takvo. Radi se o tome da mlada devojka, odnosno, žena ima potrebu da se ostvari kao majka, a da bi se u toj ulozi ostvarila mora da ide na održavanje trudnoće, a zatim i na porodiljsko. I tu je sad problem, jer to znači odvojenost od tehnike na duži period. Postoji sukob mišljenja oko toga treba li žena ili ne treba da bude u vojsci. Zašto? Zato što ona nakon tog dužeg odvajanja od vazduhoplova mora da se vrati u trenažu, pa povratak vežbama, i tako dalje. To je proces. Ali tako je odlučeno i mi smo to tako i prihvatili“, zaključuje pukovnik Bilić, navodeći da na Zapadu odavno postoji trend da devojke ulaze u vojsku, samim tim i u vazduhoplovstvo, a da je u Srbiji rodna ravnopravnost takođe prihvaćena i da bi je, samim tim, trebalo i poštovati.
